Мавзу: Ҳуқуқ дарсларида педагогик ва ахборот технологиялардан фойдаланиш
35 мавзу методика
35-Мавзу: Ҳуқуқ дарсларида педагогик ва ахборот технологиялардан фойдаланиш РЕЖА: 1.Ўқув - тарбия жараёнига бўлган ёндошувлар 2. Хуқуқ фанларини ўқитишда педагогик технологияларнинг илмий-назарий асослари. 2.Хуқуқий таълим технологияларининг ўзига хос хусусиятлари. Ўқув-тарбия жараёнига бўлган ёндашувларни шартли равишда уч турга ажратиш мумкин: изоҳли-тасвирли, ижодий ва технологик. Изоҳли-тасвирли ёндашув «анъанавий» технология ҳисобланиб бугунги кунда ҳам аудиторияда устуворлик касб этиб турибди. Унинг замирида «ўқитувчи-талаба» қонунияти ётади, яъни ўқитувчи томонидан тайёр билимлар талаба учун керакми, йўқми, унинг фаоллиги аниқланмасдан узатилаверади. Ўқитиш натижалари олдиндан қайд этилмайди. Бу ёндашувда таълимнинг «инсонпарвар, демократик» характерига бирмунча путур етади. Сабаби 45 дақиқалик (ёки 80 дақиқалик) дарс-маъруза давомида ўқитувчи жараённинг ягона «ҳукмдори» - субъекти бўлиб қолаверади. «Талаба – ўқитувчи» тизими ишламайди, яъни тескари алоқага ўрин (вақт) ажратилмайди. Натижада “тажрибали педагог фаолиятида ҳам анъанавий методика кафолатланган самарали ўқитишни тизимли ва мақсадга йўналтирилган тарзда қуришга имконият бермайди.”1 Ижодий ёндашув асосида машғулотни ташкил этиш бирмунча самарали ҳисобланиб талабани ижодкорликка, фаолликка ундайди, унинг фаолияти ижодий тус олади. Педагог ўқув фаолиятини демократик тарзда рағбатлантириш асосида бошқаради. Талаба шахси тадқиқотчилик мавқеини эгаллайди. Шубҳасиз, бунинг учун педагог оғирлик марказини фронтал (ялпи) ишлар шаклидан индивидуал (якка) шаклларига ўтказиш имкониятларини қидиради. Аниқроғи, ўз илмий мактабига (лабараториясига) эга бўлган педагог-олим талабаларни ижодий ҳамкорликка чорлайди, ўз фанининг юқори абстракция поғанаси (илмий тил)да мавзуларни ўрганишга даъват этади. Афсуски, ижодий ёндашув асосида барча гуруҳ талабалари билан машғулот олиб боришнинг иложи йўқ, чунки уларни ўзлаштириш фаолияти даражалари турлича - номаҳсул ва маҳсулдор фаолиятдан иборат бўлади. Демак, бу ёндашув талабанинг қобилиятини, мойиллигини ва қизиқишини илмий асосда аниқлаштиришни ва ҳисобга олишни тақазо этади. Download 225 Kb. Do'stlaringiz bilan baham: Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024 ma'muriyatiga murojaat qiling |
kiriting | ro'yxatdan o'tish Bosh sahifa юртда тантана Боғда битган Бугун юртда Эшитганлар жилманглар Эшитмадим деманглар битган бодомлар Yangiariq tumani qitish marakazi Raqamli texnologiyalar ilishida muhokamadan tasdiqqa tavsiya tavsiya etilgan iqtisodiyot kafedrasi steiermarkischen landesregierung asarlaringizni yuboring o'zingizning asarlaringizni Iltimos faqat faqat o'zingizning steierm rkischen landesregierung fachabteilung rkischen landesregierung hamshira loyihasi loyihasi mavsum faolyatining oqibatlari asosiy adabiyotlar fakulteti ahborot ahborot havfsizligi havfsizligi kafedrasi fanidan bo’yicha fakulteti iqtisodiyot boshqaruv fakulteti chiqarishda boshqaruv ishlab chiqarishda iqtisodiyot fakultet multiservis tarmoqlari fanidan asosiy Uzbek fanidan mavzulari potok asosidagi multiservis 'aliyyil a'ziym billahil 'aliyyil illaa billahil quvvata illaa falah' deganida Kompyuter savodxonligi bo’yicha mustaqil 'alal falah' Hayya 'alal 'alas soloh Hayya 'alas mavsum boyicha yuklab olish |