Мавзу: углеводородлар



Download 335 Kb.
bet5/7
Sana08.06.2022
Hajmi335 Kb.
#642989
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
3УГЛЕВОДОРОДЛАР Алканлар, Парафинлар

Физик хоссалари

  • Дастлабки вакиллари газсимон, С5Н12 дан С16Н34 гача суюқлик, С16Н34 дан бошлаб эса қаттиқ моддалар.
  • Молекуляр массалари ортиб бориши билан қайнаш ва суюқланиш ҳароратлари, зичлиги, нур синдириш кўрсаткичи ортиб боради. Тўғри занжирли углеводородлар тармоқланган занжирли изомерларига нисбатан юқори ҳароратда қайнайди.
  • Алканлар сувда жуда кам эрийди.

Углерод-углерод орасидаги боғланиш узунлиги

  • Углерод-углерод орасидаги боғланиш узунлиги
  • Ультрабинафша нурланиш тўлқинларини 200 нм дан кичик соҳаларда ютади.
  • Инфрақизил спектрда 2800-3000 см–1 да – С–Н боғланишнинг валент тебранишлари ва 1380-1470 см–1 да эса деформация тебраниши характерлидир.
  • ЯМР-спектрларида (ядро-магнит резонанси) алканлардаги турли протонлар 0,5-2,0 м.д. ўртасида ютилишни намоён қилади.

Кимёвий хоссалари.

  • Алканлар кимёвий жиҳатдан деярли инерт бўлиб, тегишли шароит яратилганда парчаланиш ва алмашиниш реакцияларига киришди.
  • Оддий шароитда алканларга конц. менерал кислота ва оксидловчилар таъсир этмайди (HNO3, H2SO4, KMnO4).
  • Алканларга кимёвий инерт бўлгани учун парафинлар дейилади. Парафин – грек тилидан олинган бўлиб, хоссагаларидан махрум маъносини беради.

ГАЛОГЕНЛАШ РЕАКЦИЯЛАРИ.

  • Реакцияни катализаторлар (олтингугурт, йод, мис, қалай, сурьма хлорлари иштирокида паст ҳароратда ҳам ўтказиш мумкин.
  • Реакция фтор билан портлаш (айрим ҳолларда хлор билан ҳам) орқали содир бўлади

Ёруғлик таъсирида (фото кимёвий) хлорлаш реакцияси радикал занжирли механизм билан боришини Н.Н. Семенов метанни хлорлаш реакцияси механизми билан тушунтириб берган:

Бромлаш реакцияси хлорлашга қараганда осон ва мақсадга мувофиқ йўналишда боради.

Алканларни катализаторлар – Льюисни протонсиз кислоталари (АlСl3, FeСl3, ZnСl2 ва х.к.) иштирокида хлорлаш занжирли ион механизми бўйича содир бўлади:


Download 335 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish