Мавзу: триггерлар. Мантиқий интеграл схемалар асосидаги триггерлар


Триггер схемасидаги асосий жараён С1 ва С2 конденсаторларни кучланишлари билан боғлик



Download 1,31 Mb.
bet2/6
Sana26.05.2022
Hajmi1,31 Mb.
#609323
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
13 Триггер

Триггер схемасидаги асосий жараён С1 ва С2 конденсаторларни кучланишлари билан боғлик.

  • Триггер схемасидаги асосий жараён С1 ва С2 конденсаторларни кучланишлари билан боғлик.
  • Бу конденсаторлар хотира элементи вазифасини хам бажаради.
  • Бошқарувчи импульс берилиши билан IБ1 >> IБ2 бўлади.
  • VT1 ни уланиш жараёни бошланади. Натижада Ub ... IБ2 ток камайиб боради.
  • VT1 туйиниши VT2 ёпилиши билан бу жараён тугайди.
  • Натижада схемада янги барқарор холат ўрнатилади. UКЭ = Uчик кучланиш ошиш тезлиги С2 конденсаторни орқали зарядланиш вақти билан аниқланади.
  • Бунда форсировка вақти қуйидагича аниқланади. tф=зRк2C2.

Триггерни барқарорлик холатидан чиқариш учун ташқаридан бошқарувчи сигнални транзисторнинг база ёки коллектор занжирига бериш керак.

  • Триггерни барқарорлик холатидан чиқариш учун ташқаридан бошқарувчи сигнални транзисторнинг база ёки коллектор занжирига бериш керак.
  • Кўпгина холларда триггерларни бошқаришда схемаларни қўлланилаётган транзисторларни ёпувчи импульс қўлланилади.
  • Бу усул бошқарувчи сигналларни қувватини камайтиради ва схемада кечувчи жараёнларни тезлаштиради.

Триггерлар ЭҲМ учун хотира элементлари бўлиб ҳисобланади.

  • Триггерлар ЭҲМ учун хотира элементлари бўлиб ҳисобланади.
  • Триггерлар асосини ҲАМ-ЭМАС ва ЁКИ-ЭМАС элементларида қурилади ва улар оддий хотира ячейкалари бўлиб ҳисобланади.
  • Яъни, триггер -1 бит информацияни сақлаш хусусиятига эга бўлган мантиқий қурилма.
  • 1 бит деганда иккита ҳолат "1" ва "0" ни ифодаловчи 1 хона тушунилади.

Ҳар қандай триггер асосида иккита инвертордан иборат ҳалқа ётади

  • икки инверторли халқа

Бошланғич даврда VT1 ёки VT2 лардан бирининг коллекторидаги кучланиш бирор сабабга кўра камайган дейлик.

  • Бошланғич даврда VT1 ёки VT2 лардан бирининг коллекторидаги кучланиш бирор сабабга кўра камайган дейлик.
  • Масалан, VT1 ники камайса, VT2 нинг Iб2 база токи ҳам камаяди, демак ундаги коллектор токи Iк2 ҳам камаяди. VT2 нинг коллекторидаги Uм -Iк2*Rк2 кучланиш ортади.
  • Натижада Iб1 янада ортиб, VT1 тўйинган ҳолатга ўтади. Бу жараён кўчкисимон равишда кечикганлиги учун уни регенатив жараён деб аталади.
  • Бундан кейин Iк1 ва Iк2 лар ўзгармайди.
  • 1 бит информацияни ёзиш учун унга бошқарувчи ва ишга туширувчи занжир киритиш керак бўлади.

Download 1,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish