Мавзу: «сув гигиенаси» маърузанинг баёни


УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА СУВ ТАЪМИНОТИ



Download 278,27 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/6
Sana02.03.2022
Hajmi278,27 Kb.
#477593
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
suv gigienasi

4.2.УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА СУВ ТАЪМИНОТИ 
МУАММОЛАРИ 
Янги шахарлар ва ишчи поселкаларнинг бунед этилиши,мовжуд ахоли яшаш 
пунктларининг кайта курилиши янгши-янги сув манбаларидан купрок фойдаланишга 
сабабчи булдаи, чунки Бутун дуне согликни саклаш ташкилотининг берган 
маълумотларига караганда 80% микдордаги барча касалликлар у еки бу шаклда ахоли 
томонидан сифатсиз сувларни истемол килиш билан богликдир.Шунинг учун ахолини 
сифатли ичимлик суви билан таъминлаш мкаммоси деярли барча мамлакатларда энг 
долзарб хисобланади, шу билан бирга Ер шарининг 97% кисми сув билан копланган еки 
микдор жихатидан карайлдиган булсак 1,5 млн.куб км сув манбаи денгиз,океан,музликлар 
ва айсбергларга тугри келади ва бу микдорнинг жуда оз кисмигина ичимлик-хужалик 
максадларида фойдаланиши мумкин (мисол-Шевченки шахри ахолиси денгиз сувини 
чучуклаштириш йули билан фойдаланадилар,Араб амирликларида ҳам худди шундай 
вазият мовжуд).Бундан ташкари, бор булган чучук сув манбалари ҳам планетадаги 
курукликликда бирхилда таркалган эмас, ва хаттоки айрим холларда шу худуддаги ахоли 
эхтиежини кондиришга ҳам етарли эмас даражададир.Узбекистон Республикасида йилига 
уртача хисобда 62-65 км
3
(85% кишлок хужалиги, 12% саноат корхоналари учун ва 3% 
коммунал хизмат учун)ни ташкил этса, УзР-си худудида бор булган дареларда хосил 
буладиган сувларнинг умумий хажми бор-йуги йилига 10 км
3
ни ташкил этади. Хаттоки 
Республикамиз худудудида сунъий тарзда хосил этилган 53 та сув омборларидаги захира 
сувлариҳам ахолининг сув истемоли эхтиежини кондираолмайди, чунки сарфланиши 
лозим булган сув истемолининг йигинди куввати 16 км

га тенгдир. Шундай экан 
Республикамиздаги ахолининг асосий сув таъминоти Аму-даре ва Сир-дарега тугри 
келади, вахоланки бу дареларнинг бошланиш жойлари бизнинг Респудликада 
булмай,балки кардош Республикалар худудига тугри келади. Шунинг учун Сир-дарё ва 
Аму-дарёларнинг сувидан Туркманистон, Киргизистон, Козогистон республикаларининг 
ахолиси ҳам фойдаланади. 
УзР-си худудида бор булган сув манбаларининг купчилиги кучли ифлосланишга 
учрайди: респулика худудида йилига сув хавзаларининг юзасига 6 км

дан ортик булган 
ифлосланган сувларничикариб ташланади.Орол олди минтакаси,Коракалпогистон 
ҳамда саноат корхоналари зич жойлашган зоналардаги очик сув манбалари ҳам кучли 
ифлосланишга учрайди. Ифлосланиш факатгина очик сув манбалари учун хос 
булмай,балки ер ости сув манбалари ҳам ифлосланишга урабтурдаи.Бундай 
ифлосланишга учраган сув манбаларидаги сув кисман тупрок мухити оркали утиб ер 
ости сувларига кушилади ва регионал ифлосланишларни юзага келтиради,айрим 
худудлардаги тупрок мухитининг кучли ифлосланишга учраши окибатида ер ости 
сувларининг локал яъни чекланган кисмида ифлосланиш содир булади.Мас., мис ва 
кургошинни бойитиш фабрикалари ва кимевий заводнинг фосфогипс тутувчи 
чикиндилари ташланадиган жойларида ифлосликларнинг фильтрланиш оркали ер остига 
утиши туфайли Пскент туманидаги ифлосланган ер ости сувлари хосил булди.Регионал 
ифлосланиш шу жойларда чикинди сувлар сакланадиган омборлардан сувнинг окими 
буйича 5 км масофагача бориб, у ердаги сувлар таркибида ҳам селен,кадмий,фосфатлар 
каби 
ифлословчи 
моддаларнинг 
концентрацияси 
рухсат 
этса 
буладиган 
концентрациялардан (РЭК) ортик эканлиги аникланган.Фаргона туманининг Тошлок 


туманида жойлашга нефтни кайта ишлаш корхонасидан чикариладиган чикинди сув тарки 
бида нефт махсулотларининг куп йиллик яширинча чикибтуриши окибатида (ер ости нефт 
кувурларидан) ер сатхидан 3 км чукурликкача булган жойида куввати 7 км
2
булган 
майдонда эримайдиган нефт махсулотлари ареали вужудга келган,бу ифлосланиш айникса 
ер ости сувларининг юкори кисмини кучли ифлосланишига сабабчи булган. 
4.3. 
М

Download 278,27 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish