Мавзу: Оилада тиббий маданият тушунчаси ва уни ташкил килишда ёш болаларга энага ва кексаларни парвариш килувчи мутахассиснинг вазифалари. Ёш болаларга энага ва кексаларни парвариш килувчи мутахассиснинг этика ва деонтологияси


Мавзу:Камконлик касаллигини олдини олиш ва унда овкатланиш тартиби



Download 16,14 Mb.
bet34/62
Sana06.07.2022
Hajmi16,14 Mb.
#749962
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   62
Bog'liq
Уй хамшираси ишчи дастур 777

Мавзу:Камконлик касаллигини олдини олиш ва унда овкатланиш тартиби.
Мавзунинг максади: Камконлик касаллигини олдини олиш ва унда овкатланиш тартибини ургатиш.
Мавзунинг вазифаси: Камконлик касаллигини олдини олиш ва унда овкатланиш тартибини амалда бажариш.

Одамнинг яхши усиб-униши,яхши булиши ва куп ишлаши учун яхши овкатланиш зарур. Купгина касалликлар туйиб овкатланмасликдан келиб чикдқи. Организм учун зарур булган овкатларни емаган ёки туйиб овкатланмаган киши касал ва дармонсиз булади, овкатга ёлчимаслиқ деб айни шунга айтилади.


Туйиб овкатланмаслик куйидаги муаммоларни келтириб чикариши мумкин: Болаларда: харакатсизлиқ боланинг хомуш булиши ва уйинга кизикмаслиги, юз, оёк ва куллар терисининг тез-тез яра ёки дог булиб туриши, баданнинг шишиши, сочнинг тикка-тикка булиб, ингичкалашуви, тукилиши. уз ранги ва жилосини йукотиши, шабкурлиқ кузнинг куруклашуви ва курмаслиқ болаларнинг секин усиши ёки етарли вазнга эга булмаслиқ юриш, гапириш ва фикрлашда сустлиқ кориннинг катгалиги, кул ва оёкларнинг озгинлиги, узок; давом этувчи касалликлар ва инфекциялар огиррок кечади ва куп холларда улимга олиб келади.Катта одамда: дармонсизлик ва тез толикишб, иштаха йуколиши, камконлиқ оёкларнинг кизиши, уларнинг сезиш хиссини йукотиш холлари.Куйидаги касалликларга бошка нарсалар билан бир каторда, баъзан яхши овкатланмаслик хам сабаб булса-да, купинча, уларнинг огирлашувига олиб келади: • сурункали ич кетиши; • доимий инфекқиялар; • кучок шангиллаши; • бош милк конаши ва кизариши; • терининг салга кукариши; • бурундан кон окиши; • ошкозоннинг офиб туриши; • терининг курукшаши ва ёрилиши; о ошкозон безовта килиши ёки юракнинг кучли зарб билан уриши; • нотинчлик (асабийлашиш), турли хил асабий ва рух;ий муаммолар; • жигар қиррози. Хрмиладорлик даврида яхши овкатланмаслик онада камконлик ва дармонсизликни келтириб чюфради ҳамда туриш пайтида ёки ундан кейинги даврда бундай оналар орасида улим хавфи кучаяди. . Шунингдеқ бу касаллик хомиланинг тушишига, боланинг Улиқ жуда кичкина ёки нуксонли булиб турилишига хам сабаб булади. н б Туяри овкатланиш организм нинг касалликка карш и кураш иш ида ёрдам беради. Яхши овкатланмаслик х,озиргина айтилган согликка оид муаммоларнинг бевосита сабабчиси булиши мумкин. Лекин энг муҳими, туйиб овкатланмаслик организмнинг х;ар кандай касалликка, айникса, инфекқияларга кэрши кураша олиш кобилиятини сусайтиради. • Яхши овкатланмаган болалар тУсатдан бошланадиган ичкетар касаллигига яхши овкатланадиган болаларга нисбатан купрок чалинувчан буладилар. • Туйиб овкатланмайдиган болалар учун кизамиқ айникса, хавфлидир. • Туйиб овкатланмаганларда упка касали (сил) куп учрайди ва жуда тез кучайиб кетади. • Спиртли ичимликларни куп истеъмол килиш туфайли келиб чикувчи жигар қиррози кам туйиб овкатланмайдиган кишиларда куп учрайди ва Огиррок кечади. • Умумий шамоллаш каби унчалик хавфли булмаган дардлар ҳам туйиб овкатланмайдиган кишиларда огиррок кечади, узокрок давом этади ёки аксари Упка шамоллаши — зотилжам (пневмония)га олиб келади. Т ^гри овкатланиш касалнинг согай и ш и га ёрдам беради. . ■ ----------- - ........... I Яхши овкат факатгина касалликнинг олдини олишга ёрдам берибгина колмай, организмни унга Кэрши курашиши ва тез согайишига кам ёрдам беради. Шунинг учун киши касал пайтида етарли, туйимли овкат истеъмол килиши, айникса, мухимдир. Афсуски, баъзи оналар бола касал булган ёки ичкетарга учраган пайтда айрим туйимли овкатлар беришни ёки эмизишни тухтатиб кУядилар. Натижада бола дармонсизлана бошлайди, касаллик билан кураша олмайди ва нобуд булиши мумкин. Касал болага овкат зарур! Агар у овкатланишни хохламаса, уни овкатланишга мажбурланг. Бола канча еб-ичишни хохласа, шунчалик сабр билан корнини туйгазинг. Сабр-токатли булинг, чунки бемор бола купинча овкат ейишни хохламайди. Шунинг учун кун давомида уни кУп овкатлантиринг. Боланинг кун буйи куп сийишига, унинг куп микдорда суюклик ичаётганига хам эътибор беринг. Агар бола куюк овкатлар емаса, уларни эзиб, суюк ёки бугка холида беринг. Купинча туйиб овкатланмасликнинг белгилари кишининг бошка бирор касалликка чалинган пайтида пайдо булади. Масалан, бир неча кундан бери ичи кетиб турган боланинг оёк-кУллари, юзи шишиб, оёкларида тук рангдаги дог ва арчиладиган яралар пайдо булиши мумкин. Бу туйиб овкатланмасликнинг ofhp турига хос белгилардир. Бундай бола тез-тез ва яхширок овкатланиши керак! Уни кун давомида куп марталаб туйгазинг. Касаллик пайтида ва тузалгандан сунг яхши овқатланиш жуда му%им. ЯХШИ ОВКАТЛАНИШ ХАМ ДА ТОЗАЛИККА ЭЪТИБОР БЕРИШ САЛОМАТЛИК ГАРОВИДИР. ТУРРИ ОВКАТЛАНИШ НИМА УЧУН МЩИМ? Турри овкатланмайдиган одамларда туйиб овкатланмаслик касаллиги учрайди. Бу касаллик овкатланмасликнинг кар кандай туридан: «умумий туймаслик» ва «етарлича туймаслик» ёки овкатга ёлчимасликнинг бошка турларидан хамда бирор хил овкатни жуда куп ейиш (жуда семириб кетиш, 134-бетга каранг)дан келиб чикиши мумкин. 117 ҳа р кандай одамда туймасликнинг оддий тури булиши мумкин, лекин бу куйидагилар учун, айникса, хавфлидир: о болалар учун, чунки уларга яхши улгайиш ва соглом булиш учун кУп овкат керак булади; • туяиш ёшидаги аёллар учун, айникса. хомиладор ёки эмизикли булсалар, чунки уларга узлари ва чакалогининг соглом булиши учун хамда уз кундалик юмушларини бажариши учун кУшимча овкат керакдир; • катта ёшдагилар учун, улар овкатнинг мазасини яхши била олмайдилар, тишлари тушиб кетганлиги сабабли узида куп овкат истеъмол кила олмайдилар. колаверса, улар соглом булишлари учун Хам яхши овкатланишлари зарур. Туйиб овкатланмайдиган бола яхши Усмайди. У одатда бошка болаларга нисбатан нимжонрок ва кичкинарок булади. Шунингдеқ у салга аччикланишга, куп йиглашга, бошка болаларга нисбатан кам ҳаракат килишга, кам уйнашга ва тез-тез касалга чалинишга мойил булиб колади. Агар бола ичкетарга чалиниб колса ёки бошка юкумли касалликлар билан огрйса, у вазнини йукотади. Боланинг туйиб овкатланмаётганлигини текширишнинг энг яхши йули — кулнинг энг юкори кисми айланасини улчашдир. Б олаларнинг туйиб овкатланаётганлигини текш ириш :










Download 16,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish