Мавзу: Оилада тиббий маданият тушунчаси ва уни ташкил килишда ёш болаларга энага ва кексаларни парвариш килувчи мутахассиснинг вазифалари. Ёш болаларга энага ва кексаларни парвариш килувчи мутахассиснинг этика ва деонтологияси


Мавзу:Артрит ва буйрак шамоллаш касалликларида биринчи ёрдам курсатиш



Download 16,14 Mb.
bet55/62
Sana06.07.2022
Hajmi16,14 Mb.
#749962
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   62
Bog'liq
Уй хамшираси ишчи дастур 777

Мавзу:Артрит ва буйрак шамоллаш касалликларида биринчи ёрдам курсатиш.

АРТРИТ (БУҒИМЛАРНИНГ ЯЛЛИҒЛАНИШИ, ТУЗ ТЎПЛАНИШИ) Катта одамлардаги сурункали бўғим оғриқлари ёки артритларни кўпинча тўла даволаш мумкин эмас. Шунга карамай қуйидагилар оғрикни камайтиради: Ўзингизни сакланг. Агар артритлар иситма чиқарса, кун давомида бир оз мизғиб олиш ёрдам беради. ♦ Иссик сувга эфлланган латталарни оғриётган бўгимларга кўйинг. Уни доим овкат билан ва катта пиёлада тўла сув билан ичинг. Агар ошкозон оғриқи давом этса, факат парацетамол ишлатинг. ♦ Оғриётган бўғимларнинг ҳаракат даражасини сақлаш ва яхшилаш учун оддий машкларни қилиб туриш керак. Агар факат бир бўғим шишган, қизарган ва айниқса, қизиб турган бўлса, у инфекцияланган бўлиши мумкин. Пенициллин каби антибиотик ишлатинг ва иложи бўлса, шифокорга учранг. Ёшлар ва ёш болаларда бўғимларнинг оғриши ревматик иситма ёки сил каби жиддий касалликлар белгиси бўлиши мумкин. Дам олинг. Агар иложи булса, оғриётган бўғимларни безовта килувчи оғир иш ва машклардан ♦ Парацетамол оғрикни камайтиради. Аспирин ҳам ишлатиш мумкин, аммо у ошкозон ярасига олиб келиши мумкин. Аспирин ошкозон муаммоларига олиб келмаслиги учун тана орқа қисми (бел) оғриқлари тана орқа кисми оғрикларининг сабаблари ҳар хил.





Сийдик ажратиш системасининг тузилиши Сийдик ажратиш системаси қонни фильтрлайди ва плазмада эриган моддалар алмашинуви маҳсулотларини чикаради. Сийдик ажратиш системаси аъзоларига 2 буйрақ 2 сийдик найи, ковук ва сийдик чикариш канали (уретра) киради. Эркакларда уретра узунлиги 25 см бўлиб, у оркали сийдикдан ташкари, сперма ҳам чикади. Аёлларда уретра кискарок (тахминан 2,5 см) бўлиб, бевосита ички жинсий аъзоларининг олд томонида жойлашган. Уретра қин ва орка чикарув тешиги якинида жойлашганлиги сабабли аёлларнинг сийдик ажратиш йўллари инфекцияга мойил бўлади. Сийдик ажратиш системаси қандай ишлайди? Буйрак қонни фильтрлайди ва уни чикиндилардан тозалайди. Буйракнинг таркибида миллионлаб фильтрлайдиган элементлар бор. Бу элементларга буйрак артериясидан кон билан таъминловчи кон капиллярларидан тузилган коптокчалар киради. Хар бир коптокча каналча билан боғланган косасимон капсула билан уралган. Капсулада кон фильтрланади; шундан сунг фильтрланган суюклик куюкдашади ва унча кўп булмаган микдорда куюк суюклик ҳосил бўлади (организм учун зарур булган моддалар кислота, туз ва сувнинг ички доимийлигини ушлаб туриш учун оркага сурилади). Колган суюклик сийдик бўлади. У сийдик найлари оркали ковукка тушади; ковук сийдикни калкасимон мускул (сфинктер) ёрдамида тўплайди ва ушлаб туради. Сфинктер очилган вактда уретра оркали сийдик чикарилади.


Ковуқ ва сийдик чикариш канали юкумли касалликларининг олдини олиш учун аёлларга тавсиялар: 1. Тезлашган ва оғрикли сийишда кориндаги оғрикни камайтириш учун корин пастига ёки чот сохасига илик иситгич куйинг. 2. Сийдик тутилиб колиши ва инфекция ривожланишининг олдини олиш учун ҳар гал ковукни тўла бўшатишга харакат килинг. 3. Суюқликни етарли микдорда ичинг, ўта ширин ичимликларни камрок истеъмол килинг, кўпрок мева шарбатлари ичинг. 4. Жинсий алокадан сўнг ковуқни, албатта, бўшатинг. 5. Агар сиз калпоқчадан фойдалансангиз, у тўғри танланганлигини текширинг, нотўғри танланган калпокча сийдик чиқариш каналини шикастлайди. 6. Ташки жинсий аъзоларни тоза ва курук тутинг, бирок дезодорант ва совуннинг кучли хидли навларидан фойдаланманг бу терининг таъсирланишига олиб келиши мумкин. 7. Пахта толали ички кийимлардан фойдаланинг — у терни яхши сингдириб, хаво алмашувини таъминлайди. 8. Жинсий аъзо ва сийдик чикариш каналига ичакдан микроб тушмаслиги учун олдиндан оркага қараб остингизни ювинг.






Download 16,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish