Мавзу. Металл конструкциялар тўғрисида умумий маълумотлар ва уларни ҳисоблаш



Download 3,59 Mb.
bet13/23
Sana22.04.2022
Hajmi3,59 Mb.
#572573
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   23
Bog'liq
1.Маърузалар Металл

2.2.1. Масала.Чўзилишга ишлаётган учма-уч бириктирилган пайванд чокни ҳисобий узун­ли­гини аниқланг
Тасмасимон универсал пўлатни қалинлиги t1 10мм ва t2 8мм, чўзаётган
ҳисобий куч 560 кН га тенг. Пўлат маркаси Ст 3пс 5.
Ечим: Пайванд чокни ҳисобий узунлиги қуйидаги формула орқали аниқланади.

Демак, эни 340мм ли универсал тасмасимон пўлатни бирикмага ишлатишимиз керак.





2.8- расм. Учма-уч бириктирилган пайванд чок.


2.2.2. Масала. Чўзилишга ишлаётган бурчак чок билан пайвандланган уланмани ҳисобланг.
L 80x7 иккита бурчакли, қалинлиги t10мм ли фасонкага бириктирилган бўлса, чўзаётган хисобий куч 500 кН га тенг. Пўлат маркаси Ст 3пс 5.
Ечим: Бурчакли чок иккита кесим бўйича ҳисобланади: Эритилган пўлат чоки кесими бўйича ва эриш чегарасидаги металлнинг кесими бўйича. Опушкада чокни узунлигини қуйидаги формулалар билан аниқлаймиз.



Rwf – эритилган пўлат чокнинг ҳисобий қаршилигини аниқлаймиз.

Rwz – эриш чегарасидаги металлнинг ҳисобий қаршилиги.

Демак, опушка чокнинг узунлиги 22,9см га тенг.



2.9- расм. Бурчакли чок, фермани тепа токчасини устунга бириктирилиши.

Перо чокни узунлигини аниқлаймиз.



Демак, перо чокнинг узунлиги 10,4см га тенг.


2.2.5. Болтли ва парчин михли бирикмалар.
Болтлар пўлат конструкцияларнинг монтаж бирикмаларида ишлатилади. Болтлар аниқлиги нормал, аниқлиги оширилган, шунингдек ўта мустаҳкамлиги хилларга бўлинади. Аниқлиги нормал болтлар учун тешикларнинг диаметри болтларнинг диаметрига қараганда 2-3мм ортиқ, аниқлиги оширилган болтлар учун эса болтларнинг диаметрига тенг қилиб пармалаб тешилади.





2.10- расм. Болт.

Болтлар узунликлари 40…200мм ва диаметрлари 10, 12, 14, 16, 18, 20, 22, 24, 27, 30, 36, 42, 48мм ли қилиб тайёрланади. Резьбали қисмининг узунлиги l0 қуйидагича танланади: диаметри 1014мм бўлган болтлар учун l0 2025мм, диаметри 1620мм ли болтлар учун l0 2830мм, диаметри 2230мм бўлган болтлар учун l03550мм.


Нормал болтлар углеродли пўлатдан тайёрланади. Ишлаб чиқариш технологиясига қараб мустаҳкамлиги бўйича бир неча синфга бўлинади: 4,6 дан 8,8 гача. Болт мустаҳкамлиги иккита сон билан белгиланади. Биринчи сонни иккинчисига кўпайтирсак, материалнинг оқиш чегарасидаги нормал қаршилигини аниқлаймиз:

Биринчи сонни 10-га кўпайтирганда, пўлатнинг вақтинча бўладиган қаршилигини топамиз

Нормал болтларнинг диаметри кичикроқ бўлгани учун, элементлар бирикмаси тез ва онсон бажарилади, лекин бирикма юмшоқ (податливый-кўчувчан) ва деформация ҳосил бўлиш имконияти бор. Шу туфайли ҳамма болтлар бир хилда ишламайди.
Аниқлиги оширилган болтлар билан бўлган бирикмалар жуда сифатли, мустаҳкам ва деформациясиз бўлади. Лекин уларни тайёрлаш ва бириктириш учун кўп вақт сарфланади ва қийин амалга ошади.
Ўта мустаҳкамли болтлар юқори ҳарорат билан ишлов берилган (40 Х, 40 ХФА ва 38 ХС) пўлатлардан тайёрланади. Ўта мустаҳкам болтли бирикмалар туташтириладиган қисмларни ушбу болтлар билан тортиб бир бирига нисбатан катта куч билан сиқиш натижасида сиқиладиган сиртларда юзага келувчи ишқаланиш кучи туфайли ишлайди. Ишқаланиш кучини ошириш учун бириктирилаётган қисмларнинг туташадиган сиртлари мой, занг ва бошқа ифлослардан тозаланади.
Болтларнинг тортилиш кучини белгилаш мақсадида улар махсус калитлар билан маҳкамланади. Ўта мустаҳкам болтлар турли кучлар таъсирига бардош берадиган, ишончли, силжимайдиган бирикма бўлишини таъминлайди.



Download 3,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish