Мавзу: математика фанини ўрганишнинг замонавий технологиялари ва методлари


Мисол. агар ўқувчи тўла квадрат тенгламасини умумий ечимини топиб унга доир



Download 0,8 Mb.
bet5/5
Sana08.04.2022
Hajmi0,8 Mb.
#538049
1   2   3   4   5
Bog'liq
3.2-modul.4-mavzu

Мисол. агар ўқувчи тўла квадрат тенгламасини умумий ечимини топиб унга доир

  • Мисол. агар ўқувчи тўла квадрат тенгламасини умумий ечимини топиб унга доир
  • мисолни кўрсатгандан кейин тенгламани ечинглар дейилади. Бу ҳолат ўқувчилар учун муаммоли вазият ҳосил қилмайди.
  • Мисол. Ўқитувчи квадрат тенгламани ўтиб бўлгандан кейин биквадрат тенгламани ўтиш жараёнида қуйидаги муаммоли вазият ҳосил қилиши мумкин.
  • Ўқитувчи: тенгламани қандай тенглама дейилади.
  •  

Ўқувчилар: тўртинчи даражали тенглама дейилади.

  • Ўқувчилар: тўртинчи даражали тенглама дейилади.
  • Ўқитувчи: тўғри. Шундай дейиш ҳам мумкин, аммо бундай тенгламани биквадрат тенглама дейилади ва унинг умумий кўриниши каби бўлади.
  • Мана шу ерда ўрганилаётган материал билан ўқувчилар орасида билишга доир муаммоли вазият ҳосил бўлади.
  • Ўқитувчи: деб белгиласак, ни қандай белгилаймиз.
  • Ўқувчилар: деб белгилаш тўғри эканлигига ишонч ҳосил қиладилар.
  • Ўқитувчи: бу тенгламани хозирги белгилашлар орқали
  • қандай кўринишда ёзиш мумкин.
  • Ўқувчилар: топадилар
  • Ўқитувчи: Биз хозирги тенгламани ечиб, қайси номаълумни топдик.
  •  

Мавзу юзасидан савол ва топшириқлар:

  • Мавзу юзасидан савол ва топшириқлар:
  • Метод сўзи грекча сўз бўлиб, ………. демакдир.
  • а) йўл кўрсатиш б) лаёқат c) рағбатлантириш д) баҳс
  • Математик обектдаги нарсаларнинг хоссалари ва уларнинг ўзаро муносабатларини белгиловчи метод ……….. дейилади.
  • а) кузатиш б) тажриба c) таққослаш д) анализ
  • Математик обектдаги нарсаларнинг хоссалари ва улар орасидаги миқдорий муносабатларни сунъий равишда қисмларга ажратиш ёки уларни бирлаштириш…….. методи дейилади.
  • а) тажриба б) синтез c) таққослаш д) абстраксиялаш
  • Эврестик деган сўзнинг маъноси қандай?
  • а) Савол жавобга асосан ―топаман‖ б) масала ёки топшириқ c) масала ва топшириқ д) Ҳосил қилинган ечим
  • Ўқитишдаги илмий изланиш методлари нечта? а)7 б)8 c)6 д)5
  • Адабиётлар рўйхати
  • 1. Ўзбекистон Республикасининг «Таълим тўғрисида»ги қонуни.
  • 2. Ўзбекистон Республикасининг «Кадрлар тайёрлаш миллий дастури» Баркамол авлод – Ўзбекистон тараққиётининг пойдевори.– .: Шарқ нашриёт – матбаа концерни, 1997. – 31 – 64 б.
  • 3.Саранцев Г.И. Методика обучения математики в средней школе. - М.: “Просвещение”, 2002.
  • 4.Стьюарт Я. Концепции современной математики.— Минск: Вышэйшая школа, 1980.—384 саҳифа.
  • 5.Алихонов С. « Математика ўқитиш методикаси » II нашри. Т., «Ўқитувчи» 2008 йил.

Download 0,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish