Мавзу: Иқтисодиётни модернизациялаш шароитида тадбиркорлик фаолиятини ташкилий-иқтисодий бошқариш механизмини такомиллаштириш масалалари


ташкилий-иқтисодий бошқариш механизми



Download 0,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/13
Sana31.03.2022
Hajmi0,61 Mb.
#521152
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
22 Ibragimov

ташкилий-иқтисодий бошқариш механизми
бу – ўзаро бир-
бири билан боғланган элементлар мажмуи бўлиб, бу элементлар ташкилий, 
иқтисодий баъзида технологик жиҳатдан қуйи даражадаги кичик тизимчаларнинг 
ўзаро боғланишидир. Тизимнинг қуйи даражадаги ҳар бир звено ёки элемент 
фаолиятининг натижаси юқорироқ даражадаги звенолар учун бошланғич маълумот 
ёки манбаа бўлиб хизмат қилади. Ҳар қандай даражадаги иқтисодий тизимнинг 
ажратиб кўрсатувчи аломати бу аниқ иқтисодий омилларнинг ўзаро алоқаларини 
мавжудлигидир. 
Биз ташкилий-иқтисодий механизмни бошқарув тизими сифатида таҳлил 
қилар эканмиз, баъзи бир жиҳатларга эътибор қаратишимиз лозим, ушбу категорияга 
нафақат бошқарув шакллари, усуллари, турлари ва функциялари мажмуини (бу 
иқтисодий бошқарув механизми тушунчасига боғлиқ жиҳат), балки бошқарув 


“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 6, ноябрь-декабрь, 2018 йил 

6/2018 
(

 
00038)

www.iqtisodiyot.uz
аппаратини ҳам киритишимиз лозим. Жумладан, бошқарув функциясини бажарувчи 
одамлар, ташкилий омиллар ҳам киритилади.
Фикримизча, бошқарув тизими ва бошқарув механизми бир хил эмас. Фарқи 
шундаки, механизм ўз таркибига бошқарув усуллари, шакллари ва функцияларини 
киритади. Тизим эса юқоридагилардан ташқари ўз таркибига бошқарув 
функцияларини бажарувчи бошқарув аппаратини ҳам киритади. 
 
1 –расм. Тадбиркорлик субъектларини бошқаришнинг ташкилий-иқтисодий 
механизмини функционал мақсадли моделининг тузилиши
1
 
Шундай қилиб, ташкилий-иқтисодий бошқарув механизмини тузилиши ўз 
таркибига бошқарув субъектлари, бошқарув функциялари, бошқарув объектлари, 
коммуникацион тизимни, бошқарув усулларини, бошқарув мақсади ва вазифаларини 
олиши керак.
Ҳозирги шароитда ҳар қандай бошқаришни ташкилий-иқтисодий механизмини 
аниқлаб берадиган элементи бу - хусусий мулкка муносабат ҳисобланади. Аниқроғи, 
тадбиркорлик фаолиятини ривожлантиришнинг янги ташкилий-иқтисодий механизми 
1
Муаллиф ишланмаси 

Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish