Мавзу: Қишлоқ хўжалигида сувдан фойдаланиш ресурси


Сувдан фойдаланиш самарадорлиги



Download 1,17 Mb.
bet3/3
Sana25.06.2022
Hajmi1,17 Mb.
#701527
1   2   3
Bog'liq
Boltayev Sherzod 4-70

Сувдан фойдаланиш самарадорлиги. Бу кўрсаткич ёрдамида ҳар бир метр куб сув эвазига олинган ялпи маҳсулот миқдори, қиймат, даромад ва соф фойда суммаси қуйидаги тенглик ёрдамида аниқланади: СФС = : бунда: СФС-сувдан фойдаланиш самарадорлиги; ФСМ-фойдаланилган сув миқдори. Бу натура ҳамда қиймат кўринишида аниқланади. Бунда 1 м3 сувдан фойдаланиш натижасида қанча миқдорда маҳсулотлар етиштирилганлиги ҳамда неча сўмлик ялпи маҳсулот ва ялпи даромад, соф фойда олинганлиги аниқланади.

Суғориш системаси (тизими)дан фойдаланиш коэффициенти даражасини аниқлаш учун шу тизимнинг охирида экинларни суғориш мақсадида берилган сув миқдорини шу тизим бошида олинган сув миқдорига тақсимлаш зарур. Бунда қуйидаги ифодадан фойдаланиш мумкин: СТФК= бунда: СТФК – суғориш тизимидан фойдаланиш коэффициенти; СТОЭБС – суғориш тизимининг охирида экинларга берилган сув миқдори; СТБОСМ – суғориш тизимининг бошида олинган сув миқдори. Бу кўрсаткич даражаси ёки коэффициенти 1 га интилиши керак. Чунки суғориш тизимининг бошида олинган сув экин майдонларига тўлиқ етказилиши лозим. Агар унинг даражаси паст бўлса, демак, сувнинг маълум миқдори тизим давомида парланган, тупроққа сизиб кетган ёки оқиб кетган бўлиши мумкин. Бу кўрсаткич тизимнинг ҳолатини ҳам исботлайди.

Сувдан фойдаланиш ва қишлоқ хўжалик экинлари учун ерларни тайёрлаш режаларининг бажарилиш коэффициенти қуйидаги ифода орқали ҳисоблаб чиқилади. СФК = 1 – Е = бунда Qg – хўжаликка ўн кун давомида келиб турадиган ўртача сув миқдори: Qс – хўжаликка бир кеча-кундуз давомида келиб турадиган ўртача сув миқдори: n – ўн кунда суғориш ўтказиладиган кунлар сони: Ўн кун давомида режа бўйича берилиши лозим бўлган ва ҳақиқатда берилган сув оқими қуйидаги ифода бўйича аниқланади. W = 0,0864 х Qg х n, минг м.куб

Хулоса Сувдан фойдаланиш коэффициентини ошириш кўп жиҳатдан хўжаликда ва далаларда унга нисбатан моддий жиҳатдан жавобгарликни ҳис этишга, етиштирилган ҳосилга боғлиқ бўлади. Сувдан фойдаланишда моддий жиҳатдан жавобгарликни белгилаш учун хўжаликка келаётган сувни қатъий равишда ҳисобга олиб бориш ва ундан самарали фойдаланишни жорий этиш керак бўлади. Йил давомида талаб этилаётган умумий сув сарфи (Q-брутто) ва соф ҳолати талаб қилинаётган сув миқдори (Q-нетто) аниқланиб, улар асосида сувдан фойдаланиш коэффициенти топилади. Экинларни суғоришда сувдан мақсадга мувофиқ фойдаланиш кўп жиҳатдан суғориш тизимларини сув олишга қандай тайёрланганлиги ва сувни эгатларга тақсимлаб берадиган суғориш техникасининг қанчалик юқори мухандислик типида бажарилганлиги хўжаликларда сувдан фойдаланиш самарадорлигини ва шулар асосида ўстирилаётган экинлар ҳосилдорлигини оширишни таъминлайди.


Download 1,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish