Мавзу: грунтларнинг турлари ва инженер геологик хусусиятлари



Download 1,68 Mb.
bet1/8
Sana03.07.2022
Hajmi1,68 Mb.
#735088
  1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
hztMGqhqTaMEJbyXHmqtSjthd2VgEUqkz5ggn6DL-converted

Геологик жараёнлар ва уларнинг ер пустини ривожлантиришдаги ахамияти


Режа:
  • Умумий тушунчалар
  • Эндоген геологик жараёнлар
  • Магматизм
  • Тектоник харакатлар
  • Сейсмик ходисалар (зилзилалар)

Умумий тушунчалар


Геологик жараёнлар деб, ер пустининг таркибини, тузилишини, ётиш холатини узгартирадиган хамда тог жинсларини хосил киладиган, табиий жараёнларга айтилади.
булади: айримлари жуда тез муддатда тугалланади
Геологик жараёнлар содир булиш муддатига кура турлича
(вулкон

отилишлари, зилзилалар) айримлари эса жуда узок вакт, узлуксиз, сокин бир неча миллион йиллар давом этади (тектоник харакатлар, дарёларнинг уз узани ва киргокларини ювиши) ва ернинг ташки киёфасини ва ички тузилишини узгартиради.

Экзоген геологик жараёнлар ер юзасида содир булади ва хароратнинг кеча-кундуз ва фасл давомида узгариши, ёмгир, кор сувлари таъсири, денгиз сувларининг кутарилиши ва пасайиши, шамолнинг таъсири натижасида тог жинслари парчаланади ва бу парчаланган жинс булаклари турли масофаларга ташилади, ёткизилади ва янги чукинди жинс уюмларини хосил килади. Экзоген геологик жараёнларига организмларнинг скелет колдиклари ва усимлик колдикларидан чукинди жинс хосил булиши жараёнлари хам таллуклидир.


Эндоген геологик жараёнлар дейилганда, ернинг ички сфераларидан ажралиб чиккан магма массасининг литосфера катламларидаги харакати тушунилади. Тог жинси катламларининг бурмаланиши ёки узилиши натижасида ер пустининг айрим кисмлари ёриклар юзаси буйлаб кутарилиши ва букилиши натижасида тог тизмалари ва ботикликларнинг хосил булиши хам киради. Бу массанинг бир кисми ер пустидаги йирик ёриклар оркали ер юзига сизиб чикиши мумкин.
Магма массасининг литосфера ёриклари буйлаб харакати жараёнида, литосферанинг айрим кисмлари каттик киздирилади, атрофида жойлашган жинсларга эритмалар, газлар, буглар катта босим билан таъсир курсатади ва натижада жинсларнинг таркиби, тузилиши ва ётиш холати узгаради.

Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish