Географик ўрни ва табиий бойликлари. Вилоят ҳудуди Фарғона иқтисодий райони ва Ўзбекистон Республикасининг чекка шарқида жойлашган. У қирғизистон Республикасининг Жалолобод ҳамда Ўш вилоятлари билан чегарадош. Республикамиз доирасида эса Андижон вилояти жануби ғарбда Фарғона ва шимолиғарбда Наманган вилоятлари билан қўшни. Ер усти тузилиши баландлик адир ва текисликлардан иборат, энг баланд нуқталари жануб ва чекка шарқда–Хўжаобод ва қўрғонтепа туманларида жойлашган (1350-1550 м.). Андижон гуруҳ районларини вилоятнинг жанубишарқда жойлашган ҳудудларидан 800-900 метр баландликдаги адир зонаси ажратиб туради. Айнан ана шу адирнинг жанубий қисмида Полвонтош, Андижон, Жанубий Оламушук каби унча катта бўлмаган нефт конлари мавжуд.
Вилоятнинг ғарбий ва шимолий-ғарбий, нисбатан янги ўзлаштирилаётган ҳудудларининг баландлиги 400-420 м. Бу икки орографик шакллар ўртасида қишлоқ хўжалиги ва аҳоли жойлашуви учун ниҳоятда қулай бўлган пасттекислик бор.
Иқлими континентал, йиллик ёғинсочин миқдори водийнинг бошқа қисмларига қараганда кўпроқ (500 мм. атрофида). Асосий гидрографик элементлари қорадарё ва унинг ўнг ирмоқлари-Мойлисув ва Тентаксойдан иборат. Чекка жанубишарқда қирғизистон ҳудудига туташ жойда Андижон сув омбори ва 100 минг кВт қувватга эга бўлган Андижон ГЭСи қурилган. Шунингдек, вилоят ҳудудида Жанубий Андижон, Усмон Юсупов номидаги Катта Фарғона ҳамда Жанубий Фарғона каналлари мавжуд.
Шундай қилиб, Андижон вилоятида қазилма бойликлар оз, сув заҳиралари эса бирмунча кўп. Айнан ана шу агроиқлимий имкониятлар бу ерда қадимдан суғорма деҳқончилик ва шу асосда хўжаликнинг бошқа тармоқларини ривожлантиришга сабаб бўлган.
Аҳоли ва меҳнат ресурслари. Вилоят аҳолиси 1989-2002 йилларда 1,4 марта ўсган (у 1989 йилда 1721 минг киши бўлган). Аҳоли зичлиги Республикамизда ва, қолаверса МДҲ давлатлари бўйича ҳам энг юқори–ҳар бир км2 майдонга 540 кишига яқин. Зичлик айниқса Шаҳрихон (732) ва Асака (870 киши) туманларида катта. Айни вақтда бу кўрсаткич Бўз (240) ва, хусусан, Улуғнор (100 киши) туманларида «андижонча» эмас. Аҳолининг бундай жойланиш хусусиятлари ердан фойдаланиш, ижтимоийиқтисодий ривожланишга ҳам ўз таъсирини ўтказади.
Аҳолининг табиий ўсиши, 2001 йил якунлари бўйича, ҳар минг кишига 15 киши. Туғилиш коэффициенти 19,6 ва ўлим 4,9 промиллега тенг. Туғилиш кўрсаткичлари вилоят туманлари даражасида унча катта фарқ қилмайди; ўлим эса шаҳар жойларда нисбатан юқори бўлиб, у Улуғнор туманида энг кичик (3,6-4,0 промилле атрофида).
Миграция ҳаракатлари аҳоли ўсишига катта таъсир этмайди. 1997 йилда миграция қолдиғи шаҳар жойларда минус 970, 1998 йилда-960 кишига тенг бўлган ҳолда шу йилларда қишлоқ манзилгоҳларида у бироз кўпроқ (1690 ва 1555 киши).
Вилоят аҳолисининг 30,1 фоиз ёки 666 минг кишиси шаҳарларга тўғри келади. Катталиги жиҳатидан «иккинчи» шаҳар Шаҳрихон ҳисобланади (60 мингга яқин). Шунингдек, ўзбек автомобилсозлари шаҳри Асакада ҳам анча кўп аҳоли яшайди–52 минг киши; қорасув, Хонобод, Охунбобев, Пойтуғ, Пахтаобод, қўрғонтепада 20-25 минг кишидан аҳоли мавжуд. Вилоятнинг қолган шаҳар ва шаҳарчаларида аҳоли миқдори бундан кам.
Жами аҳолининг деярли ярми меҳнатга лаёқатли ёшлилардан иборат; 840 мингга яқин кишилар иш билан банд, расмий «ишсизлар» 2350 киши атрофида. Барча банд бўлган аҳолининг 12,0 фоизи саноатга ва 43,5 фоизи қишлоқ хўжалигига тўғри келади. қурилишда 5,4 фоиз, савдо, умумий овқатланишда 8,5, таълим, маданият, санъат ва фанда 11,2 фоиз меҳнат ресурслари банд. Биргина 2000 йилда меҳнат биржалари 7,6 минг кишини иш билан таъминлаган; умумий бандлик даражаси 77,2 фоиз.
Do'stlaringiz bilan baham: |