Мавзу: ер қобиғининг ва органик дунёсининг ривожланиш тарихи


Силур денгизида ҳаёт кечирган ҳайвонлар



Download 5,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/15
Sana23.10.2022
Hajmi5,54 Mb.
#855630
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   15
Bog'liq
7-мавзу. ер пустининг тараққиёт

Силур денгизида ҳаёт кечирган ҳайвонлар 
ҳамжамияти
Граптолитлар



Ернинг кечки палеозой (герцин) ривожланиш босқичи умумий давомийлиги
170 ± 10 млн йил бўлган девон, карбон ва перм даврларини ўз ичига олади.

Геологик томондан кечки палеозой тарихидаги ҳодисалар Ер пўсти
ривожланишида муҳим аҳамиятга эга бўлган. Бу, биринчи навбатда,
платформалар ҳудудининг кенгайишида ўз аксини топган.

Геодинамикаси.
Девон даври Ер тарихида кескин ўзгаришлар даврларидан
бири бўлган. У эрта палеозойни якунлаган ва кечки палеозойни бошлаб берган.
Силур ва девон чегараси каледон орогенезининг Лаврентия ва Балтияни
бирлаштирувчи каледонидларнинг Шимолийатлантика қамбарини ва янги
Лавруссия мегаконтинентини яратган кульминациясига тўғри келади. Бу
Вегенернинг Пангейи ёки Пангей-П нинг ҳосил бўлишига қўйилган биринчи
қадам эди. Каледон орогенези ўрта девонда якунланган. Герцин босқичини
бошлаб берган кечки девонда Шарқий Европа, Баренцев-Печора, Сибир,
Жанубий Америка, Африка ва Австралия платформалари вулканизм билан
бирга кечган рифтогенезга учраган, Шарқий Европа ва Шарқий Сибирда
олмосли кимберлит трубкалари ҳосил бўлган.



Эрта карбон давомида Гондвананинг шимолга сурилиши ва
Лавруссияга яқинлашиши тезлашиб борган. Иберий яримороли
районида ва Ғарбий Мағрибда улар деярли туташади, ғарброқда
эса Ғарбий Гондванани Шимолий Америкадан ажратиб турувчи
океан ҳавзасининг кенглиги 600 - 800 км гача қисқаради. Бу
Лавруссиянинг ҳам шимолга силжишига қарамасдан соат мили
йўналишида бурилиб, Гиперборе билан Сибирга яқинлашади
Карбон даврида 
литосфера 
плиталарининг тутган 
ўрни



Палеозой эрасининг охирларида, қисман карбон, қисман
пермда
кўпчилик
районларда
орогенез
бошланган.
Аппалачи геосинклиналининг катта қалинликдаги чўкинди
жинслари
бурмаланган
ва
ер
ёриқлари
билан
мураккаблашган. Тоғ ҳосил бўлишининг бу босқичи
Европа ва Осиёда
герцин
, Шимолий Америкада эса
аппалачи орогенези
дейилади.

Герцин орогенезининг бошланғич фазаларда Европанинг
жанубида ва Марказий Осиёда тоғ тизмалари вужудга
келган. Бунда Шарқий Европа платформасига ва эрта
палеозой ёшидаги структуралар тарқалган текисланган
вилоятларга
денгиз
босиб
кирган.
Кўтарилаётган
тоғларнинг этакларида пайдо бўлган ботиқликларда
тошкўмир конлари ҳосил бўлишига олиб келган ўсимлик
қолдиқлари тўпланади.



Download 5,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish