Мавзу: Бошлангич синф укувчиларижда узунлик хакидаги тасаввурни шакллантириш


Минг ичидаги сонларни ёзма кушиш ва айириш



Download 0,89 Mb.
bet35/49
Sana05.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#528945
TuriЛекция
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   49
Bog'liq
бошлангич-матем-методика

2. Минг ичидаги сонларни ёзма кушиш ва айириш.

Кушиш


Кушиш ва айириш ёзма усуллари алохида каралади, олдин кушишнинг ёзма усуллари кейин айиришнинг ёзма усуллари каралади. Йигиндини йигиндига кушиш коидаси ёзма кушишга назарий асос булади. Шу сабабли укувчиларга йигиндини йигиндига кушиш коидасига асосланиб уч хонали сонлар кандай кушилганлиги тушунтирилади.
256+341=(200+50+6)+(300+40+1)=(200+300)+(50+40)+(6+1)=500+90+7=597
Энди бу мисолни устун шаклида ёзиш яъни кушилувчиларнинг биринг остига иккинчисини, яъни бирликларни бирликлар остига, унликларни унликлар остига ва юзликларни юзликлар остига устун килиб ёзилса, уч хонали сонларни кушиш осон бажарилади. Йигиндини йигиндига кушиш коидасидан фойдаланиб бирликлар бирликлар булган, унликлар унликлар билан, юзликлар юзликлар билан кушилади. Ёзма кушишда бирликлардан бошлаб кушилади. Ёзма кушиш куйидаги тартибда ургатилади:
1) Бирлик ва унликлар йигиндиси 10 дан кичик булган холлар.

+

232

347

2 бирликка 7 бирликни кушамиз. 9 бирлик хосил булади, яъни 9 бирлик чизик тагидаги бирликлар остига ёзилади. 3 унликни 4 унликка кушамиз, 7 унлик хосил булади. Йигиндида унликлар урнига 7 ни ёзамиз. 2 юзликни 3 юзликка кушамиз. 5 юзлик хосил булади. Юзлик урнига 5 ни ёзамиз. Йигинди 579 га тенг.
2) Бирликлар йигиндиси ё унликлар йигиндиси 10 га тенг булган холлар.

+

354




+

563




+

346

236

246

254




5810




7109




5910




590




809




5100
















600

3) Бирликлар йигиндиси ё унликлар йигиндиси 10 дан катта булган холлар.

+

354




+

354

528

263




8712




5117




882




617













Айириш
Ёзма айиришнинг хар хил усуллари, кушишдагидек урганилади. Олдин йигиндидан йигиндини айириш коидаси сунгра ёзма айириш усули очиб берилади. Огзаки айириш усулларидан ёзма айириш усулларига утишда йигиндидан йигиндини айириш коидаси ургатилади.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish