Мавзу: Бошлангич синф укувчиларижда узунлик хакидаги тасаввурни шакллантириш



Download 0,89 Mb.
bet15/49
Sana05.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#528945
TuriЛекция
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   49
Bog'liq
бошлангич-матем-методика

Масалан:

  1. Берилган сонларни таккосланг ва <, >, = белгиларини зарурини куйинг.

6*9 5*4 8*8

  1. Ёзувларни укинг ва катакчалар урнига шундай сонларни ёзингки, тугри ёзув хосил булсин:

<4 >5 6= 4+1> 3+1>3-

  1. Нотугри ёзувларни тузатинг.

8<9 7<5 6=4
Юкоридаги асосий масалалар хар бир сон билан танишишида каралади. Натурал каторнинг биринчи сонлари билан танишишида укувчилар олдин теварак-атрофдаги нарсалар ва уларнинг тасвирлари билан иш курадилар (Масалан: доирачалар, чуплар, олмалар, машиначалар ва бошка нарсалар тасвири туширилган карточкалар). Катта сонлар 6, 7, 8, 9, 10 сонлар билан танишишида натурал ва образни курсатмалиликдан аста-секин абстракт формаларига утишни амалга оширилади, сонли зинапоячадан фойдаланишга утилади. Биринчи унлик сонларини урганишда шу сонларнинг таркибларини ургатилади. Сонлар таркибларининг хар хил холларини курсатиш учун дидактик материалларидан, расмлардан, хар хил жадваллардан фойдаланиш мумкин.

сонлар таркибини мустахкамлаш ва такрорлашда «Уйлаб топ», «Эстафета», «Арифметик лабиринт» каби уйинларидан фойдаланиш мумкин. Масалан: «Уйлаб топ» уйини утказишда болаларга 7 сонини кандай икки кушилувчидан хосил килиш мумкинлигини топиш таклиф килинади. Энг куп холни топган укувчи голиб деб топилади.


1-10 сонлари билан танишилгандан кейин болалар 0 сони ва уни ёзиш учун ишлатиладиган 0 ракамли билан танишадилар. Буни куйидагича ургатиш мумкин. Партага 3 ат санок чупини куйинг. Битта чупни олинг. Нечта санок чупи колди? (2 та) Буни 3-1=2 деб ёзамиз. Яна биттасини олинг. Нечта чуп колди? (1 та). Буни 2-1=1 деб ёзамиз. Яна биттасини олинг. Нечта чуп колди? Битта хам колмади. 1-1=0 деб ёзаб охирги мисол натижасини битта хам чуп колмаганлигини курсатади, яъни кулимизда, стол устида, идишда хеч нарса колмаса уни 0 деб аталавчи сон ва уни белгилаш учун 0 раками ёзилиши айтилади. Шундан кейин 0 сони 1 сони билан таккосланиб 0 ни 1 дан кичик эканлиги, яъни хар кандай сон узидан кейин келадиган сондан кичик эканлиги айтилади ва 0<1 деб ёзилиши ургатилади. Сунгра укувчиларга «0» сони сонлар каторида 1 дан олдинда туриши керак деган хулоса чикаришга ургатилади. Демак, 10 ичида сонларни номерлашни урганиш натижасида укувчилар куйидаги билимлар, малакалар ва каникмаларини эгаллаб олишлари керак.
1) 1-10 сонлари номларини, кетма-кетлигини (тугри ва тескари тартибда) пухта узлаштириш. Уларни укиш ва тугри ёзишга ургатиш.
2) Хар кайси соннинг сонлар каторидаги урнини билиш.
3) Сонларни таккослашни ва <, >, = белгиларидан фойдаланиб тегишли ёзувлар ишонч билан амалга ошириш.
4) Сонларни таркибларини пухта билиб олиш.



Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish