Мавзу: Бошлангич синф укувчиларижда узунлик хакидаги тасаввурни шакллантириш



Download 0,89 Mb.
bet39/49
Sana05.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#528945
TuriЛекция
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   49
Bog'liq
бошлангич-матем-методика

Масалан: 215+78+85=215+85+78=300+78=378.
Шундан кейин укувчиларни бир неча сонни кушишда кушилувчиларни группалаш усули билан таништирилади.
23-17+48+52=140
(23+17)+(48+52)=40+100=140
23+(17+48+52)=23+117=140
Укувчилар бу ёзувни бундай тушунтириладилар. Биринчи сатрда сонлар кандай тартибда ёзилган булса, шу тартибда кушилади. Иккинчи сатрда шу сонларнинг узи иккитадан кушилувчи килиб группаларга ажратилган. Йигиндиларни хисоблаб ва уларни кушиб яна 140 ни хосил киламиз. Учунчи сатрда охирги учта кушилувчи группага бирлаштирилган, уларнинг йигиндиси хисобланиб, уни 23 сонга кушилади. 140 чикди. Учала холнинг хаммасида хам кушиш натижаси бир хил 140 га тенг булади. Кушишга доир яна бир иккита мисолни хар хил усуллар билан ечиб бундай хулоса чикарилади. Бир неча сонни кушишда улардан иккитаси ё бир канчасини уларнинг йигиндиси билан алмаштириш мумкин. Шундан кейин болаларни бир вактнинг узида йигиндининг группалаш хоссасидан ва йигиндининг урин алмаштириш хоссасидан фойланишга доир машклар бажарилади. Куп хонали исмсиз сонларни кушиш ва айириш билан боглик холда узунлик, масса, вакт ва бахо улчовлари билан ифодаланган исмли сонларни кушиш ва айириш устида ишлаш амалга оширилади. Бундай сонлар устида амалларни икки усул билан бажариш мумкин. Сонларни улар кандай берилган булса, шундай кушиш ва айириш керак. Бунда кушиш, айириш кичик улчов бирликларидан бошланади ё иккала сонни олдин бир хил исмли бирликларда ифодалаб олиб, улар устида амаллар исмсиз сонлар устида амаллар бажаргандек бажарилади ва топилган натижа йирикрок улчов бирликларида ифодаланади.
52 м 65 см + 32 м 24 см = 84 м 89 см



+

52 м 65 см




+

5265 см

32 м 24 см

3224 см




84 м 89 см







8489 см

Куп хонали сонларни кушиш ва айиришни урганишда кушиш ва айириш орасидаги богланишлар аникланади, чукурлаштирилади ва бу билимлардан хисоблашларни текшириш фойдаланиб, амалларни бажариш коидалари ва кавслари кулланма шартлари такрорланади. Укувчилар агар кавслари ташлаб юборишдан ифоданинг сон киймати узгармаса, кавсларни ташлаб юбориш мумкинлигини тушуниб олишлари керак. Буни узлаштиришга дарсликда берилган машклар ёрдам топинг.

  1. Ифодаларнинг кийматини топинг.

50*4+60*3 (300-50)*6
300:6-280:7 (320+120):4
Шу ифоларни кавсларсиз кучириб ёзинг ва уларнинг кийиматини хисобланг. Кайси ифодаларда кавсларни ёзмаса хам балади?
2. Ифодаларни кавсларсиз шундай ёзингки, натижалар узгармасин.
65-(40+12) (45+25)*9 (60+12):6
(84+24)-16 40*(5+4) (75+25):10
Ёзма кушиш ва айириш куникмаларни хосил килиш билан бир вактда бу амалларни огзаки бажариш усулларига доимий эътибор берилиши керак. Бундан ташкари бу ерда огзаки хисоблашларнинг баъзи янги усуллари, хусусан, сонларни яхтлилаш усули киритилади. Сонни яхлитлаш деганда сонни унга якин нол билан тугайдиган сон билан алмаштириш тушинилади.
Масалан: 13 ни яхлитлаш уни 10 билан алмаштиришдан иборат. 18 ни яхлитлаш уни 20 сони билан алмаштиришдан иборат. Шундан кеийн, болаларга кушиш ва айиришга доир мисоллар ечишда яхлитлаш усулидан кандай фойдаланиш кераклиги тушунтирилади.
Масалан:
52+19=52+20-1=72-1=71
52+19=50+19+2=69+2=71
96-38=96-40+2=56+2=58



Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish