Мавзу: Арифметик – мантиқий қурилма



Download 238,5 Kb.
Sana22.12.2022
Hajmi238,5 Kb.
#894265
Bog'liq
2 5469964717759925341

  • Мавзу:Арифметик – мантиқий қурилма
  • Режа
  • Арифметик-мантиқий қурилма таърифи
  • Арифметик-мантиқий қурилма бажарадиган амаллар жадвали
  • K155IP3 IS мисолида 4 разрядли АМҚни лойихалаш

Арифметик-мантиқий қурилма таърифи

  • Арифметик ва мантиқий амаллар бажариладиган қурилма арифметик-мантиқий қурилма (АМҚ) деб аталади.
  • Содда амаллар кетма-кетлиги кўринишида ифодаланган масалаларни автоматик равишда ечиш учун берилганларни, оралиқ ва олинган ҳисоблаш натижаларини сақлашга, ҳамда оддий амалларни бажариш тартиби ҳақидаги маълумотларни сақлашга имкон берувчи қурилма талаб этилади. Бундай қурилма хотира деб аталади.

Барча турдаги АМҚлар учун айирув, мантиқий кўпайтирув, мантиқий қўшув, истисноли ЁКИ, инверсия, ўнгга силжиш, чапга силжиш, мусбат орттирма (инкримент), манфий орттирма (декремент) арифметик амалларини бажариш мажбурий ҳисобланади. Мажбурий амаллар аппарат воситалари ёрдамида амалга оширилади, яъни талаб этилган ишни бажариш учун маълумотлар маълум микросхемаларда ишлов берилиши керак. Мажбурий амаллар содда амаллар деб аталади.

  • Барча турдаги АМҚлар учун айирув, мантиқий кўпайтирув, мантиқий қўшув, истисноли ЁКИ, инверсия, ўнгга силжиш, чапга силжиш, мусбат орттирма (инкримент), манфий орттирма (декремент) арифметик амалларини бажариш мажбурий ҳисобланади. Мажбурий амаллар аппарат воситалари ёрдамида амалга оширилади, яъни талаб этилган ишни бажариш учун маълумотлар маълум микросхемаларда ишлов берилиши керак. Мажбурий амаллар содда амаллар деб аталади.

АМҚлар арифметик кўпайтирув ва бўлув каби нисбатан мураккаб амалларни бажармайди. Шунинг учун бу амаллар содда амалларнинг дастурий комбинацияси ёрдамида бажарилади. Бу усул амалларни бажаришнинг микродастурий усули деб аталади. АМҚлар ЭҲМнинг асосий тугунларидан ҳисобланади.

  • АМҚлар арифметик кўпайтирув ва бўлув каби нисбатан мураккаб амалларни бажармайди. Шунинг учун бу амаллар содда амалларнинг дастурий комбинацияси ёрдамида бажарилади. Бу усул амалларни бажаришнинг микродастурий усули деб аталади. АМҚлар ЭҲМнинг асосий тугунларидан ҳисобланади.
  • АМҚлар 2-,4-,8-,16-разрядли амалларни бажарувчи алоҳида ИМСлар ёки КИСлар таркибида ишлаб чиқарилади.

Саноатда ишлаб чиқарилаётган АМҚ микросхемалари иқкита ўзгарувчи устидан 16 та мантиқий ва уларга мос келувчи 16 та арифметик амалларни бажарувчи тўлиқ мажмуадан ташкил топган. Улар жадвалда келтирилган.

  • Саноатда ишлаб чиқарилаётган АМҚ микросхемалари иқкита ўзгарувчи устидан 16 та мантиқий ва уларга мос келувчи 16 та арифметик амалларни бажарувчи тўлиқ мажмуадан ташкил топган. Улар жадвалда келтирилган.
  • Функционал жиҳатдан АМҚ, одатда, иккита регистр, сумматор ва бошқарув схемасидан (маҳаллий бошқарув қурилмасидан) ташкил топган.
  • Сумматор – кириш қисмига келаётган иккилик сонли кодларни қўшиш амалини бажарувчи ҳисоблаш схемаси бўлиб, машинанинг иккиланган сўзига оид разрядлик даражасига эга.
  • Операция бажарилаётган пайтда Pr1 ичида операцияда иштирок этаётган биринчи сон, операция якунига етгач – натижа жойлашади; Pr2 ичида эса операцияда иштирок этаётган иккинчи сон жойлашиб, операция якунига етгач, унинг ичидаги ахборот ўзгармай қолади.

мантиқий амаллари асосида Fa арифметик амалларни бажарувчи энг содда АМҚ тузилмаси қуйидагича ифодаланади

  • мантиқий амаллари асосида Fa арифметик амалларни бажарувчи энг содда АМҚ тузилмаси қуйидагича ифодаланади
  • бу ерда , , - i- разрядлар устидан бажариладиган арифметик ва мантиқий функциялар, Сi - олдинги разряддан арифметик ўтказиш.

Qurilma ikkita 4-razryadli operandlardan foydalanib 16 ta mantiqiy va 16 ta arifmetik amallarni bajarishi mumkin. Bajariladigan amal turi M (mode control) kirishga beriladigan boshqaruv signali darajasi bilan belgilanadi. Agar M kirishga katta kuchlanish darajasi (M=1) berilgan bo‘lsa, barcha ichki o‘tkazishlar berkiladi (blokirovka qilinadi) va qurilma ketma-ket u yoki bu mantiqiy amalni bajaradi. Agar M kirishga kichik kuchlanish darajasi M (M=0) berilgan bo‘lsa, barcha ichki o‘tishlarga ruxsat beriladi va ikkita to‘rt razryadli operandlar ustidan arifmetik amallar bajariladi.

  • Qurilma ikkita 4-razryadli operandlardan foydalanib 16 ta mantiqiy va 16 ta arifmetik amallarni bajarishi mumkin. Bajariladigan amal turi M (mode control) kirishga beriladigan boshqaruv signali darajasi bilan belgilanadi. Agar M kirishga katta kuchlanish darajasi (M=1) berilgan bo‘lsa, barcha ichki o‘tkazishlar berkiladi (blokirovka qilinadi) va qurilma ketma-ket u yoki bu mantiqiy amalni bajaradi. Agar M kirishga kichik kuchlanish darajasi M (M=0) berilgan bo‘lsa, barcha ichki o‘tishlarga ruxsat beriladi va ikkita to‘rt razryadli operandlar ustidan arifmetik amallar bajariladi.

4-razryadli AMQ tomonidan bajariladigan mantiqiy va ularga mos arifmetikamallar majmuasi

Rejimni boshqaruvchi M kirishdan tashqari mikrosxema S0-S3 parallel kirishlar bilan ham boshqariladi. Bu kirishlardagi signallar kombinatsiyasi bajarilishi kerak bo‘lgan aniq amalni tanlaydi.

  • Rejimni boshqaruvchi M kirishdan tashqari mikrosxema S0-S3 parallel kirishlar bilan ham boshqariladi. Bu kirishlardagi signallar kombinatsiyasi bajarilishi kerak bo‘lgan aniq amalni tanlaydi.
  • Эътиборингиз учун рахмат

Download 238,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish