Мавзу 12. Мобил алоқа панелли антенналарининг конструкцияси ва характеристикалари



Download 1,05 Mb.
Sana28.05.2023
Hajmi1,05 Mb.
#945433
Bog'liq
diOeem1fjLEryxM24dWMmYZd22ssfX71WIWr3tkm

Мавзу 12. Мобил алоқа панелли антенналарининг конструкцияси ва характеристикалари

  • Тор ЙД ва юқори ФИК ҳосил қилиш учун кўп миқдордаги тебраткичлар тизимидан фойдаланиш керак. Бундай тизим мавжуд ва у антенна панжаралари деб номланади. Антенна панжаралари икки турга бўлинади:
  • 1). Кўндаланг нурлатувчи АП.
  • 2). Бўйлама нурлатувчи АП.

Антенна панжаралари

  •  = 0 - -2 -3 … … …
  • Агар панжара тебратгичлари бир хил фазага эга бўлса, бундай панжаралар синфаз антенналар деб аталади. Тенг амплитудали ток билан қўзғатилувчи, n - та йўналтирилмаган тебратгичлардан ташкил топган, бир-биридан d- узоқликда жойлашган, чизиқли тизим эквидистант тенг амплитудали панжара деб аталади.
  • ОАВ ва ОАС дан қуйидаги ифода хосил бўлади:
  • Ф
  • Ф
  • Ф

Антенна панжаралари

  • ЙД қайта кўпайтириш теореммаси
  • Агар антенна панжарасидаги барча нурлатгичлар бир хил элементлардан ташкил топган, бир-биридан тенг масофа узоқликда жойлашган бўлиб, манбадан бир хил таъминланса, у ҳолда тизимнинг ЙХ битта элементнинг тизим кўпайтувчисига кўпайтмаси орқали аниқланади.
  • Нолли нурланиш йўналиши
  • бунда N=1,2,3
  • Максимал нурланиш йўналиши
  •  
  • Синфазпанжаранинг ярим ва тўлиқ қувват бўйича ЙД кенглиги, ён баргчаларнинг сатхини аниқлаш
  • КЎНДАЛАНГ НУРЛАТУВЧИ СИНФАЗ ЭКВИДИСТАНТТ АНТЕННАНИНГ ЙЎНАЛГАНЛИК ДИАГРАММАСИ КЎРИНИШИ
  • Хулоса
  • Синфаз панжаранинг ЙД тўлқин узунлигининг камайиши, тебратгичлар сони ва улар орасидаги масофанинг ортиши билан торайиб боради. Агар тизимдаги тебртгичлар сонини камайтирилиб, улар орасидаги масофани оширилиб nd муносабат сақлаб қолинса бош баргчанинг кенглиги ўзгармайди, аммо ён баргчаларнинг сатҳи ортиб кетади. Тебратгичлар орасидаги масофа d≤0.5λ да ён баргчалар сатҳи ўзгармайди, лекин тебратгичлар сонининг ортиши тизимни мураккаблаштириб юборади. Шу сабабли йўналмаган ёки ярим тўлқинли тебратгичлар орасидаги масофа 0.5 λ, бир тўлқинли тебратгичлар учун λ тенг қилиб танланади.
  • Ўқ бўйича нурлатувчи антенна панжаралари
  • Ўқ бўйича нурлатувчи амплитудаси тенг тақсимланган чизиқли панжарани кўриб чиқамиз. Ушбу амплитудадаги ҳар бир тебратгичнинг ўқлари ўзаро параллел бўлиб, панжара ўқи бўйлаб максимал интенсивлик билан нурлатади (х ўқи).
  • Антенна элементларидаги ток фазалари φ ни мос келувчи фаза ўзгартиргичлар ёрдамида амалга ошириш мумкин. Бироқ бундай антеннанинг манба билан таъминлаш схемаси жуда мураккаблашиб кетади. Шу сабабли антенна элементларини югурма тўлқин ёрдамида кетма-кет антенна бошидан охирига томон маълум бир белгиланган фаза тезлиги билан қўзғатиш қулайроқ. Бунда ҳар бир кейинги тебратгичнинг аввалги тебратгичдан ток фазаси бўйича га ортда қолади.
  • Бунда, d1–тебратгичлар орасидаги масофа;
  • ß=ω/v=kc/v – фаза коэффициенти;
  • с/v – сусайиш коэффициенти.
  • Ўқ бўйича нурлатувчи АП нинг Е текисликдаги йўналганлик тавсифи:
  • Ўқ бўйича нурлатувчи АП нинг Н текисликдаги йўналганлик тавсифи:
  • Югурма тўлқин антеннналарининг 3 та иш режими мавжуд:
  • V = с; c/V = 1 (эркин фазо тўлқини режими);
  • V > с; c/V < 1 (тез тўлқин режими);
  • V < с; c/V > 1 (секин тўлқин режими).
  • C/V=1 C/V>1 C/V<1
  •  
  • Югурма тўлқин антеннаси майдонларининг векторли қўшилиши
  • Антенна узунлиги оптимал узунликдан ортиши билан ён баргчаларнинг сатҳи ортади ва ЙК камайишни бошлайди. Агар антеннанинг қисқартириш коэффициентининг қиймати бирдан фарқ қилса, унинг оптимал узунлиги ҳам камаяди. Бу эса ўз навбатида унинг ЙК камайишига олиб келади.
  • Эътиборингиз учун раҳмат!

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish