Зардобли альфа-фетопротеини. Нерв найи нуқсонлари кўп учрайдиган умумий популяцияни скрининг қилиш йўли билан зардобда альфа-фетопротеинни аниқлаш мақсадга мувофиқ. Нерв найи нуқсонлари 10 000 тирик туғилганларга 7,2 - 15,6 ҳолат тўғри келади ва кичик симптомсиз ҳолатлардан spina bifda менингомиелоцеле ва анэнцефалиягача учрайди (она қорнидан ташқарида яшашага лаёқатсиз). Нерв найининг очиқ нуқсонлари 80% ҳолатларда она қонида зардобли альфа-фетопротеин миқдори ортади. Бошқа нуқсонлар, масалан қорин олд деворининг очиқ нуқсонларида ҳам бу маркерларнинг ортиши кузатилиши мумкин. Bifida бўлганда MSAFP миқдори онада ўрта ўлчамларга нисбатан 4 баробар, анэнцефалияда эса 8 марта ортиши мумкин. Агар тест натижасида қон зардобида альфа-фетопротеин миқдори ошганлиги аниқланса, аёлда деталли ультратовуш текшиниш ёки амниоцентез ўтказилиши керак. Нерв найлари нуқсонида амниотик суюқликда альфа-фетопротеин миқдорини аниқлаш анча сезгир усул бўлиб ҳисобланади. Шуни айтиш керакки, юқори малакали ультратовуш текшириш бўлса, амниоцентез ўтказиш мақсадга мувофиқ эмас.
Ҳомиладорликдан 4 ҳафта олдин ва ҳомиладорликнинг биринчи 6 ҳафтасида қўшимча равишда фолий кислотасини 0,4 мгдан бериб туриш нерв найи нуқсони ривожланиш эҳтимолини камайтиради.Ҳомиладорликни тўхтатишга тиббий кўрсатмалар бўлганда ва аёл рози бўлганда унга комиссион хулоса берилади, унда клиник ташхис, УАШ, акушер-гинеколог, бош врач (мудир), хулосаси ва тасдиғи билан муассаса муҳрини қўйиб, мижоз касалхонага йўлланади.
Хавф мезонлари. Хавфни баҳолашга янгича ёндошиш.
Хавфни баҳолашнинг анъанавий усулларини қўллаш кўп ҳолларда асосланмаган ихтисослашган парваришга олиб келади, қачонки жиддий асоратлари бўлган бошқа бир аёллар бундан мустасно бўлади.
Яқин вақтгача туғруққача парвариш орқали хавф гуруҳига кирувчи аёлларни аниқлаш мумкин деб ҳисобланар эди, бугунги кунга келиб оналар ўлимига олиб келувчи омилларни ҳар доим ҳам аниқлашнинг имкони йўқ экан. Туғруққача парваришга реалистик ёндошув ҳаммага лозим бўлган кузатув ва эътиборни кафолатлашдан иборат. Биринчи навбатда барча аёлларнинг соғлигини синчиклаб кузатиш лозим.
ЖССТ хавфни аниқлашнинг анъанавий усулларини тавсия этмайди. Барча ҳомиладорларга алоҳида эътибор талаб қилинади. Бу барча аёллар хавф гуруҳига киради дегани эмас, балки аниқ бир асорат белгилари бўлмаган аёллар ҳомиладорлиги асоратсиз кечаётганлар гуруҳига киритилади.
Ҳар бир ҳомиладорлик маълум бир асорат билан кечиши мумкин. Ҳар бир ҳомиладорликни бошланишидан физиологик ҳолат деб қараш лозим, бироқ УАШ мавжуд ёки хавф солувчи асоратланинг белгиларини кузатиб бориши ва эътиборли бўлиши шарт. Ҳомиладорлик давридаги негатив ёки хавфли ўзгаришларни синчиклаб кузатиш муҳимдир, бу туғруққача парваришнинг асосий вазифаларидан биридир.
ГИПЕРДИАГНОСТИКАДАН САҚЛАНИНГ: бу онага ҳам болага ҳам фойда келтирмайди.
Do'stlaringiz bilan baham: |