Мавзу 02 Геодезия фан


Жойда 1 ва 2- разряд тармоқ пунктлари ер ости маркази билан маҳкамланади. Пунктларда ер усти ташқи белги сифатида узун веха ёки пирамида хизмат қилади. Расмда теодолит ўрнатиш учун столчага эга пирами



Download 5,83 Mb.
bet3/5
Sana20.06.2022
Hajmi5,83 Mb.
#684387
1   2   3   4   5
Bog'liq
2 2 мавзу Зичлаштириш трангулация тармоқларини соддо усулда тенглаштириш

Жойда 1 ва 2- разряд тармоқ пунктлари ер ости маркази билан маҳкамланади. Пунктларда ер усти ташқи белги сифатида узун веха ёки пирамида хизмат қилади. Расмда теодолит ўрнатиш учун столчага эга пирамида келтирилган.

Пункт: ; Теодолит: 2Т5К; Сана: 25.06.2017 й. Вақт: 7 с. 00; Об-ҳаво: очиқ; Тасвир:аниқ ва тинч

Келтириш элементларини аниқлашни бир нечта усуллари-график, аналитик ва бевосита аниқлаш усуллари

Йирик масштабли карталар мавжуд бўлган тақдирда, S катталик карта бўйича аниқланиши мумкин. Бироқ, кўпинча у учбурчакларнинг дастлабки ечими Билан аниқланади. Зичлаштириш тармоқлари учун S ни аниқлаш хатоси 20 м дан ошмаслиги керак. Тармоқ томонларининг узунликлари учбурчакларнинг дастлабки ечимида синуслар теоремаси орқали аниқланади. АВС учбурчаги учун синуслар теоремасига биноан томон узунликларини аниқлаш формулалари куйидаги кўринишида бўлади:

  • Ҳисоблаш пайтида бурчаклар 11 гача, томон узунликлари эса, 10 м гача яхлитлаб олиниши мумкин.
  • Ҳисоблашлар тригонометрик функциялари бор бўлган барча микрокалькуляторлар ёрдамида бажарилиши мумкин. Тармоқ учбурчакларининг ечилишида ҳисоблашлар ёндош учбурчаклар учун умумий бўлган томон узунликларининг мос келиши орқали текширилади.
  • Тармоқ учбурчакларининг дастлабки ечилиши натижалари 2-жадвалда келтирилган.
  • Марказлаштириш ва редукция учун тузатмаларни ҳисоблаш натижалари 4-, 5-, 6- ва 7-жадвалларда кўрсатилган. Бу ҳисоблашларда ўлчанган йўналишларнинг киймати 1 гача, тузатмалар 0,1 аниқликгача яхлитланади. Тузатмаларнинг ишоралари ва ларнинг катталигига боглик равишда, 00-1800 градус ораликда муобат, 1800-3600 градус ораликда манфий бўлади.
  • Учбурчак-лар номи
  • Пунктлар
  • номи
  • Бураклар
  • сони
  • Бурчаклар
  • қиймати
  • Бурчаклар синуси
  • Томонлар
  • узунлиги
  • ABC
  • C
  • B
  • A
  • 4
  • 2+3
  • I
  • 29o00¹
  • 113 o37¹
  • 37 o23¹
  • 0,485
  • 0,916
  • 0,607
  • 2680
  • 5060
  • 3350
  • 180 o00¹
  • D1=5526
  • BCD
  • D
  • C
  • B
  • 6
  • 4+5
  • 3
  • 65 o55¹
  • 67 o03¹
  • 47 o02¹
  • 0,913
  • 0,921
  • 0,732
  • 3350
  • 3380
  • 2690
  • 180 o00¹
  • D2=3669
  • CDA
  • A
  • D
  • C
  • 8
  • 6+7
  • 5
  • 29 o23¹
  • 112 o34¹
  • 38 o03¹
  • 0,491
  • 0,923
  • 0,616
  • 2690
  • 5060
  • 3380
  • 180 o00¹
  • D3=5479
  • DAB
  • B
  • A
  • D
  • 2
  • 1+8
  • 7
  • 66 o35¹
  • 66 o46¹
  • 46 o39¹
  • 0,918
  • 0,919
  • 0,727
  • 3380
  • 3380
  • 2680
  • 180o00¹
  • D4=3682
  • Белгилар
  • А пункти
  • ℓ=0,024 м, ℓ1=0,105 м, Ө=34о0 0¹, Ө1=84о00¹
  • В пунктига
  • к= ℓρ¹¹=4960 , к1= ℓ1 ρ¹¹=21700
  • B
  • C
  • D
  • M
  • S
  • 0 о 00 ¹
  • 2680
  • 37 о 24 ¹
  • 5060
  • 66 о 46 ¹
  • 3380
  • Ө
  • M+ Ө
  • Sin(M+ Ө)
  • K:S
  • 34 о 00 ¹
  • 34 о 00 ¹
  • 0,559
  • 1,851
  • 34 о 00 ¹
  • 71 о 24 ¹
  • 0,948
  • 0,980
  • 34 о 00 ¹
  • 100 о 46 ¹
  • 0,982
  • 1,467
  • c¹¹
  • +I,0 ¹¹
  • +0,9 ¹¹
  • +I,4 ¹¹
  • Ө1
  • M+ Ө1
  • Sin(M+ Ө1)
  • K1:S
  • 84 о 00 ¹
  • 84 о 00 ¹
  • 0,995
  • 8,097
  • 84 о 00 ¹
  • 121 о 24 ¹
  • 0,854
  • 4,289
  • 84 о 00 ¹
  • 150 о 46 ¹
  • 0,488
  • 6,420
  • r¹¹
  • +8,I ¹¹
  • +3,7 ¹¹
  • +3,I ¹¹
  • Белгилар
  • В пункти
  • ℓ=0,024 м, ℓ1=0,105 м, Ө=34о0 0¹, Ө1=84о00¹
  • С пунктига
  • к= ℓρ¹¹=4960, к1= ℓ1 ρ¹¹=21700
  • C
  • D
  • A
  • M
  • S
  • 0 о 00 ¹
  • 2680
  • 37 о 24 ¹
  • 5060
  • 66 о 46 ¹
  • 3380
  • Ө
  • M+ Ө
  • Sin(M+ Ө)
  • K:S
  • 34 о 00 ¹
  • 34 о 00 ¹
  • 0,559
  • 1,851
  • 34 о 00 ¹
  • 71 о 24 ¹
  • 0,948
  • 0,980
  • 34 о 00 ¹
  • 100 о 46 ¹
  • 0,982
  • 1,467
  • c¹¹
  • +I,0 ¹¹
  • +0,9 ¹¹
  • +I,4 ¹¹
  • Ө1
  • M+ Ө1
  • Sin(M+ Ө1)
  • K1:S
  • 84 о 00 ¹
  • 84 о 00 ¹
  • 0,995
  • 8,097
  • 84 о 00 ¹
  • 121 о 24 ¹
  • 0,854
  • 4,289
  • 84 о 00 ¹
  • 150 о 46 ¹
  • 0,488
  • 6,420
  • r¹¹
  • +8,I ¹¹
  • +3,7 ¹¹
  • +3,I ¹¹
  • Белгилар
  • С пункти
  • ℓ=0,024 м, ℓ1=0,105 м, Ө=34о0 0¹, Ө1=84о00¹
  • D пунктига
  • к= ℓρ¹¹=4960, к1= ℓ1 ρ¹¹=21700
  • D
  • A
  • В
  • M
  • S
  • 0 о 00 ¹
  • 2680
  • 37 о 24 ¹
  • 5060
  • 66 о 46 ¹
  • 3380
  • Ө
  • M+ Ө
  • Sin(M+ Ө)
  • K:S
  • 34 о 00 ¹
  • 34 о 00 ¹
  • 0,559
  • 1,851
  • 34 о 00 ¹
  • 71 о 24 ¹
  • 0,948
  • 0,980
  • 34 о 00 ¹
  • 100 о 46 ¹
  • 0,982
  • 1,467
  • c¹¹
  • +I,0 ¹¹
  • +0,9 ¹¹
  • +I,4 ¹¹
  • Ө1
  • M+ Ө1
  • Sin(M+ Ө1)
  • K1:S
  • 84 о 00 ¹
  • 84 о 00 ¹
  • 0,995
  • 8,097
  • 84 о 00 ¹
  • 121 о 24 ¹
  • 0,854
  • 4,289
  • 84 о 00 ¹
  • 150 о 46 ¹
  • 0,488
  • 6,420
  • r¹¹
  • +8,I ¹¹
  • +3,7 ¹¹
  • +3,I ¹¹
  • Белгилар
  • D пункти
  • ℓ=0,024 м, ℓ1=0,105 м, Ө=34о0 0¹, Ө1=84о00¹
  • A пунктига
  • к= ℓρ¹¹=4960, к1= ℓ1 ρ¹¹=21700
  • A
  • В
  • С
  • M
  • S
  • 0 о 00 ¹
  • 2680
  • 37 о 24 ¹
  • 5060
  • 66 о 46 ¹
  • 3380
  • Ө
  • M+ Ө
  • Sin(M+ Ө)
  • K:S
  • 34 о 00 ¹
  • 34 о 00 ¹
  • 0,559
  • 1,851
  • 34 о 00 ¹
  • 71 о 24 ¹
  • 0,948
  • 0,980
  • 34 о 00 ¹
  • 100 о 46 ¹
  • 0,982
  • 1,467
  • c¹¹
  • +I,0 ¹¹
  • +0,9 ¹¹
  • +I,4 ¹¹
  • Ө1
  • M+ Ө1
  • Sin(M+ Ө1)
  • K1:S
  • 84 о 00 ¹
  • 84 о 00 ¹
  • 0,995
  • 8,097
  • 84 о 00 ¹
  • 121 о 24 ¹
  • 0,854
  • 4,289
  • 84 о 00 ¹
  • 150 о 46 ¹
  • 0,488
  • 6,420
  • r¹¹
  • +8,I ¹¹
  • +3,7 ¹¹
  • +3,I ¹¹
  • Марказлаштириш ва редукция учун тузатмалар ҳисоблангандан кейин ўлчанган йўналишлар марказга келтирилади. Шуни яхши эсда тутиш керакки, бунда марказлаштириш учун узатмалар кузатиш бажарилган пунктдаги ҳисоб ишлардан, редукция учун тузатмалар эса, кузатилган пунктлардаги ҳисоблашлардан олиниши керак. Масалан, А пунктдаги ўлчанган А-В, А-С ва А-D йўналишларга марказлаштириш учун тузатмалар мос равишда тенг бўлади.
  • Ўлчанган йўналишлар марказлаштириш ва редукция учун тузатмалар киритилмасдан яъни йўналишлар пунктлар марказига келтирмасдан аввал ўзгартирилиб, бошлангич йўналиш 0000'00" га тенг килиб олинган.
  • Агар бу йўналишларга марказлаштириш ва редукция учун тузатмалар киритилса, бошлангич йўналиш нолдан фаркли бўлиб қолади. Бунда бурчакларни йўналишлар айирмаси тарзида ҳисоблаш ноқулай.
  • Шунинг учун марказлаштириш ва редакция учун тузатмалар ўлчанган йўналишларга киритилмасдан олдин куйидаги формула билан келтириб олинади
  • Пункт-лар
  • Кузатила ётган пунктлар
  • Ўлчанган
  • йўналишлар
  • Тузатмалар
  • Келтирил ган
  • йўналиш лар
  • с¹¹
  • r¹¹
  • A
  • B
  • C
  • D
  • 0о00¹00¹¹
  • 37о23¹34¹¹
  • 66о46¹13¹¹
  • +1,0¹¹
  • +0,9¹¹
  • +1,4¹¹
  • -
  • +0,5¹¹
  • +1,8¹¹
  • +1,0¹¹
  • +1,4¹¹
  • 3,2¹¹
  • 0
  • +0,4¹¹
  • +2,2¹¹
  • 0о00¹00¹¹
  • 37о23¹34¹¹
  • 66о46¹15¹¹
  • B
  • C
  • D
  • A
  • 0о00¹00¹¹
  • 47о02¹14¹¹
  • 113о37¹09¹¹
  • +0,9¹¹
  • -0,6¹¹
  • -2,4¹¹
  • -1,8¹¹
  • +2,4¹¹
  • +8,1¹¹
  • -0,9¹¹
  • +1,8¹¹
  • +5,7¹¹
  • 0
  • +2,7¹¹
  • +6,6¹¹
  • 0о00¹00¹¹
  • 47о02¹17¹¹
  • 113о37¹16¹¹
  • C
  • D
  • A
  • B
  • 0о00¹00¹¹
  • 38о03¹21¹¹
  • 67о02¹57¹¹
  • +1,9¹¹
  • +1,9¹¹
  • +3,1¹¹
  • +0,8¹¹
  • +3,7¹¹
  • -
  • +2,7¹¹
  • +5,6¹¹
  • +3,1¹¹
  • 0
  • +2,9¹¹
  • +0,4¹¹
  • 0о00¹00¹¹
  • 38о03¹24¹¹
  • 67о02¹57¹¹
  • D
  • A
  • B
  • C
  • 0о00¹00¹¹
  • 46о39¹00¹¹
  • 112о34¹05¹¹
  • -
  • -
  • -
  • +3,1¹¹
  • -
  • +4,6¹¹
  • +3,1¹¹
  • -
  • +4,6¹¹
  • 0
  • -3,1¹¹
  • +1,5¹¹
  • 0о00¹00¹¹
  • 46о38¹57¹¹
  • 112о34¹06¹¹

Download 5,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish