Мавзу- физикага кириш



Download 0,92 Mb.
bet5/53
Sana26.02.2022
Hajmi0,92 Mb.
#469633
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   53
Bog'liq
Fizika to`liq

V = v + vп (1)
Буни t га булиб, t  0 интилтириб ундан лимит оламиз.
(2)
t  0 булганда А ва В нукталар жуда якин жойлашган ва уларнинг оний тезликлари деярли устма-уст тушадиган холда булади. Бу хол учун (2) ни (3)
холга утказиш мумкин .
a - уринма ёки тангенциал тезланиш.
a - Нормал ёки марказга интилма тезланиш деб аталади.
Демак, эгри чизикли харакатни берилган нук-тасидаги тезланиш векторининг оний киймати унинг уринма ва нормал ташкил этувчилари йи-гиндисига тенг экан. a - уринма тезланиш вакт бирлиги ичида оний тезликнинг микдорий узгари-шини курсатади ва у
a = dV / dt га тенг булади.
Шаклда  АДС ва  АОВ ухшаш учбурчаклар хосил булган.
t  0 интилганда АВ ватарни узунлиги S ёйга А нукта эгрилиги В нукта эгрилигига , v2  v1 га , тезликни vn орттирмаси dvn га интилади. Учбурчакларнинг ухшашлигидан

Нормал тезланиш куйидагича булади.





а ва аn лар узаро тик йуналган, шу сабабли МН тезланишининг сон киймати


Агар бу тезланишлардан бири, масалан аn = 0 булса R  булиб харакат тугри чизикли , агар а = 0 булса тезликни факат йуналиши уз-гариб харакат айлана буйла текис харакат булади.
Биз юкорида МН-нинг эгри чизикли харака-тини баъзи элементларини урганиб, бундай хара-катда тезланиш иккита ташкил этувчидан иборат-лигини топдик.
a= аn + аr
Тугри чизикли харакатда аn =0 булиб, а=аr булади. Харакатни оз булсада эгриланиши аn ни юзага келиши билан характерланади ва бу нормаль тезланишни йуналиши траекторияни ботик томонига караган булади.




Траекторияни эгрилик даражаси куйидагича булади


Бу ерда  - булиб у S =АВ масофада турувчи уринмалар орасидаги бурчак < АОВ га тенг . С га тескари булган
(2)
ифода эгрилик радиуси дейилади.
Бу катталик ихтиёрий эгри чизикнинг кичик ёйи билан устма-уст тушувчи айланани радиусига тенг булади. Айланани маркази эгрилик маркази деб хам юритилдаи.
Эгри чизикли харакатни содда холи айлана буйлаб текис харакатдир. Унинг шартлари




Айтайлик, МН r радиус-ли айлана буйлаб хара-катлансин. Жуда кичик вакт ичида уни бурилиш холатини  бурчак билан белгилайлик (  S/r)

Бурилиш бурчаги  дан вакт буйича олинган
катталик бурчакли тезлик дейилади. Бурчакли тезлик векторини йуна-лиши винт коидасидан чикади.  ни йуналиши пар-ма винт учининг илгариланма харакати йуналиши билан бир хил булиб, унинг дастагини йуналиши МН айлана буйлаб харакатига мос келади ва рад/с ларда улчанади (1рад=57о181: 2 рад=360о) Нукта-нинг чизикли тезлиги
V =   r (3)




Агар  = const булса айланиш текис булиб, МН бир Т давр ичида тулик бир айланада ва 2 рад бурчакка бурилади яъни = 2 , t =T.



Шунинг учун  = 2  / Т ёки
(4) булади. Бундан (5)
катталик частота дейилади. Бирлиги 1/с =Гц. Бундан  = 2   ёки  = 2  R. Агар МН айлана буйлаб нотекис харакат килаётган булса бурчакли тезланиш тушунчаси киритилади.



(6)

Бурчакли тезланиш век-


тори айланиш уки буйи-ча бурчакли тезликни элементар усиши вектори томонга йуналгандир.










Тезланувчан харакатда  ва  лар параллел , секинланувчан харакатда  ва  лар анти парал-лелдир. Айланма харакатда тезланишнинг
тангенциал ташкил этувчиси
(7)
ва нормаль ташкил этувчиси эса
(8) булади.
Натижали тезланиш булади.
Агар МН айлана буйича харакати нотекис булса
 = 0  t ва  = 0 t   t2 / 2
булади. 0 -бошлангич бурчак тезлик.

Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish