Матрицалар ва улар устида амаллар



Download 415 Kb.
bet3/6
Sana25.02.2022
Hajmi415 Kb.
#292927
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Matrisalar va uning ustidagi ammalar

Детерминантлар.
Математика ва унинг тадбикларида, хусусан иктисоддаги тадбикларида чизикли тенгламалар системасини ечишга тугри келади. Бундай системаларни ечишда улар билан боглик булган квадрат матрицаларни характерлаш учун уларга детерминант деб номланувчи сон мос куйилади. Бу сон ёки шаклида ифода этилади. Квадрат, матрица детерминантини унинг тартиби n –буйича индукция оркали таърифлаймиз.
булсин, яъни 1-тартибли матрица булсин, А-матрицанинг детерминанти деб, куйидаги сонни оламиз.
тартибли барча квадрат матрицалар учун уларнинг детерминанти аникланган булсин деб фараз киламиз.
1-таъриф. -тартибли матрицанинг элементининг -минори деб, А- матрицани i –сатри ва j- устунини учиришдан кейин хосил булган тартибли матрицанинг детерминантига айтилади.
2-таъриф. n- тартибли матрицанинг -элементининг алгебраик тулдирувчиси - деб куйидаги сонга айтилади

куйидаги йигиндилар - сатр буйича ёйилма йигиндиси эса , j –устун буйича ёйилма деб аталади.
3-таъриф. n – тартибли квадрат матрицанинг детерминанти деб, куйидагича аникланган сонга айтилади:
(1)
Бу таърифдан фойдаланиб 2- ва 3- тартибли детерминантларни хисоблаш учун куйидаги формулаларни хосил кила оламиз:




Куйидаги теорема уринли булади, биз уни исботсиз келтирамиз.
Лаплас теоремаси. Исталган ва лар учун
(2)

тенглик уринли булади. Яъни n- тартибли А-матрица учун унинг барча ёйилмалари унинг детерминантига ва демак узаро тенг булар экан.


1-хосса. Агар -матрицани бирон-бир сатридаги (устунидаги) барча элементлари нолга тенг булса, у холда унинг детерминанти хам нолга тенг булади. Хакикатдан хам, агар матрицанинг i- сатри элементлари булса, (2) формуладан эканлиги келиб чикади. Агар матрицанинг j- устун элементлари булса, Лаплас теоремасидан, яъни (2) тенгликдан эканлиги келиб чикади.

Download 415 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish