Математика укитиш методикаси


Мавзу: № 19. Алгебрик материални урганиш методикаси



Download 0,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/44
Sana29.10.2022
Hajmi0,67 Mb.
#858086
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   44
Bog'liq
matematika oqitish metodikasi 2

 
Мавзу: № 19. Алгебрик материални урганиш методикаси. 
 
Максад. Талабаларга алгебра материалини урганишни умумии масалалари ва 
сонли ифода усишда ишлаш методикаси буиича маълумотлар бериш. 
Режа: 
1.Алгебра материалини урганишнинг умумии масалалари. 
2.Сонли ифода усишда ишлаш методикаси. 
Мавзуга оид саволлар. 
1. Математика бошлангич курсига алгебра элементларини киритишдан кандаи 
максадлар кузда тутилади. 
2. Дарслик ва укув кулланмаларидан амаллар тартиби коидаларини мустахкам-
лашга доир машклар системасини тузинг? 
3. 70- 35:7; 7

3 - 
40:8 ифодаларини анализ килинг ва укинг. 
Бошлангич математика курсига алгебра элементларини киритишнинг 
максади укувчиларнинг сон хакидаги, арифметик амал хакидаги, математик му-
носабат хакидаги умумлаштиришларини юксакрок даражага кутаришдан; бундан 
кеиин алгебра элементларини муваффакиятли урганиш учун асос хосил килиш-
дан иборат. 
Бошлангич синфларда укувчилар билан тенглик, тенгсизлик, иенглама 
каби математик ифодалар (сонли ифода ва узгарувчили ифодалар) хакидаги ту-
шунчаларни шакллантириш буиича планли иш олиб борилади. Бу тушунчалар-
нинг хаммаси узаро узвии боглангандир. Масалан, харфии символикани киритиш 
болаларни тенгсизлик. тенглама ва бошка тушунчалар билан пропедевтик плпнда 
таништириш имконини беради. Харфдан узгарувчини ифодаловчи символ сифа-
тида фоидаланиш бошлангич математика курсида караладиган арифметикка на-


75 
зарияси масалаларини онгли, чукур ва умумлашган холда узлаштириш максадла-
рига хизмат килади, кеиинчалик болаларни узгарувчи, функиия тушунчалари би-
лан таништириш учун яхши таиёргарлик булади. Болаларда тенглик ва тенгсиз-
лик тушунчаларини шакллантириш буиича бажариладиган ишлар тенгламалар 
ечиш ва масалаларни тенглама тузтш иули билан ечишни киритиш учун таиёр-
гарлик булиб хизмат килади. 
Аввало сонли ифода тушунчасининг мазмунини эслатиб утамиз. Бу ту-
шунча математика курсига доир кулланмаларда бундаи таърифланади: 
а) Хар бир сон сонли ифодадир. 
б) Агар А ва В - сонли ифодалар булса, у холда (А) + (В), (А) - (В), ва (А) 
: (В) хам сонли ифода булади. 
Курсатилган амалларни бажариб, сонли ифоданинг кииматини топамиз. 
Агар бу тартибга аник риоя килинса, анчагина кавсларни ёзишга тугри келар 
эди, масалан, (2) + (3) ёки (7)

(9). Ёзуни кискартириш максадида алохида сон-
ларни кавслар ичига олмасликка келишилган 
Шундаи килиб, 30 : 5 + 4; 6 + 3 

2; (7 + 1) - 
4 ва бошкалар сонли ифода-
лар жумласига киради. 
Шуни таъкидлаш керакки, “Болаларда математик ифода тушунчасини таркиб 
топтиришда сонлар орасига куиилган амал ишораси ( белгиси) икки хил маънога 
эканини хисобга олиш керак: бир томондан, у сонлар устида бажарилиши керак 
булган амални бтлдиради (масалан, 6 + 4 - олтига туртни кушиш керак). иккинчи 
томондан, амал ишораси ифодани аниклаш учун хизмат килади ( 6 + 4 - бу 6 ва 4 
сонларининг иигиндиси)”. 
Программа талабларига биноан бошлангич синф укувчилари укишни ва 
ёзишни урганиб олишлари керак, икки ва ундан ортик амалларни уз ичига олган 
ифодалардаги амалларни бажариш коидаларини узлаштиришлари, арифметик 
амалларнинг хоссаларидан фоидаланган холда ифодаларни алмаштиришлар би-
лан таништиришлари керак.

Download 0,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish