Математика фанини ўҚитишда замонавий ёндашувлар ва инновациялар модули бўйича


-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ: ФИЗИК МАСАЛАЛАР ТУРЛАРИ, УЛАРНИ



Download 3,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/96
Sana24.02.2022
Hajmi3,59 Mb.
#239936
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   96
Bog'liq
4.2-Fizika

4-АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ: ФИЗИК МАСАЛАЛАР ТУРЛАРИ, УЛАРНИ 
ЕЧИШ МЕТОДЛАРИ
 
Ишнинг мақсади: Физик масалалар турлари, уларни ечиш методларини 
ўрганиш
1.Умумий ўрта таълим мактаб физика курсида ечиладиган 
масалаларнинг турлари 
Физикадан масалалар ечиш жараёнида ўқувчиларнинг мантиқий 
фикрлашлари кенгаяди, ижодий қобилиятлари ривожланади. Физик 
ҳодисаларнинг туб моҳиятини кенгроқ тушунадилар, физикадаги 
қонунларнинг амалда қўлланилишини чуқурроқ англайдилар. Кўпгина физик 
ўлчов асбобларининг вазифаси, тузилиши, ишлаш принциплари билан 
танишадилар, улар билан ишлаш кўникма ва малакаларига эга бўладилар. 
Шунингдек, масалалар ўқувчиларда меҳнатсеварлик, журъатлилик, ирода ва 
характерни тарбиялайди. 
Кўпгина методик адабиётларнинг таҳлилига кўра, мантиқий хулосалар, 
математик амаллар ва физикадаги қонунлар ҳамда методларгаа сосланган 
ҳолда ёки эксперимент ёрдамида ечиладиган муаммо, одатда физик масала 
дейилади. Физик масалада қўйилган муаммони ҳал этиш, масала ечишдан 
иборатдир. 
2.Физикадан масалалар ечиш методлари 
Масалаларнинг 
классификацияси: 
Физикадан 
масалалар 
тўпламларида берилган ҳамма масалаларни турли асосларга кўра 
классификацияланади. Масалан, масалаларнинг мураккаблик даражасига 
кўра, содда масалалар, қийинроқ масалалар, масала шартида, дарсликда ва 
дарсда кўриб чиқилган масалаларда тавсифланганига нисбатан камроқ таниш 
бўлган ҳолат тавсифланган масалалар, ўқувчилар янги билимлар олиш учун 
фойдаланиш мумкин бўлган масалалардир. 
Масалалар мазмунига қараб, механикага, молекуляр физикага, электрга 
доир ва ҳакозо бўлиши мумкин. Бундай бўлиниш шартли эканини биламиз, 
Чунки кўпинча битта масаланинг шартида физиканинг бир нечта 
бўлимларидаги маълумотлардан фойдаланилади. Шунингдек, политехник 
мазмунга эга бўлган, ижодий қобилиятларни ривожлантиришга қаратилган, 
тарихий характердаги маълумотларни ўз ичига олган масалаларга 
классификатцияланади. 
Ечиш усулларига кўра масалалар: сифат, экспериментал, график ва 
ижодий масалаларга бўлинади. Бундай бўлиниш ҳам шартлидир, Чунки 
экспериментал масалаларни ечишда ҳам оғзаки мулоҳазалардан ҳам, 
графикдан ҳам, ҳисоблаш ишларидан ҳам фойдаланамиз. Бироқ бу 
масалаларнинг ҳар бири мазмун ва мураккаблик жиҳатидан хилма-хилдир. 
Бу масалаларнинг ечимлари аниқ бир мақсадга қаратилган бўлиб, ечилиш 
усулларига эга.

Download 3,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish