Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф


-расм. Қуёшнинг оловли сирти



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

 
5-расм. Қуёшнинг оловли сирти. 
www.galspace.spb.ru. 


24 
Меркурий Қуёш атрофида ўртача масофаси 57,91 млн км ли анча 
чўзилган эллиптик орбита бўйича ҳаракатланади. Перигелийда 
Меркурий Қуёшдан 45,9 млн км, афелийда эса 69,7 млн км. масофада 
жойлашган. Орбитасининг эклиптика текислигига қиялиги 7°. Ўзининг 
орбитаси бўйлаб Меркурий 87,97 суткада бир марта айланиб чиқади. 
Орбита бўйича ўртача тезлиги 48 км/с.
Орбитасининг жой-
лашиши бўйича Марс ва 
Венерага яқин бўлсада, 
Меркурий бошқа сайёра-
ларга қараганда Ерга кўп 
вақт яқин туради. 
Меркурий 

Ер 
гуруҳидаги 
сайёралар 
орасида 
энг 
кичиги 
ҳисобланади. 
Унинг 
радиуси 2439 км бўлиб, 
бу Юпитернинг Ганимед 
ва 
Сатурннинг 
Титан 
номли йўлдошларининг радиусларидан ҳам қисқа. Меркурийнинг 
массаси 3,302•10
23
кг. Ўртача зичлиги анча юқори - 5,43 г/см
3
бўлиб, бу 
Ерникидан камроқ. Ер ўлчамларининг Меркурийникидан юқорилиги 
ҳисобга олинса, унинг заминида металлар кўплигидан далолат беради. 
Меркурийда эркин тушиш тезланиши 3,70 м/с
2
тенг. Иккинчи космик 
тезлик - 4,3 км/с.
Сайёранинг Қуёшга яқинлиги ва анча секин айланиши ҳамда 
атмосферсининг йўқлиги сабабли Меркурийда Қуёш тизимидаги 
6-расм. Меркурий сиртидаги кратерлар. 
www.galspace.spb.ru. 


25 
ҳароратнинг энг кескин ўзгариши кузатилади. Унинг юзасида кундузги 
ўртача ҳарорат 623 К тенг, кечаси эса - 103 К. Меркурийдаги минимал 
ҳарорат 90 К га тенг, максимуми эса, тушда «қайноқ узоқликларда» - 
700 К гача боради.
Меркурий юзаси кўп жиҳатдан Ой юзасини эслатади - унда ҳам 
кратерлар кўп (6-расм). Аммо кратерлар барча майдонларида тенг 
тақсимланмаган. Меркурийдаги энг катта кратер буюк немис 
композитори Бетховен шарафига номланган бўлиб, унинг диаметри 625 
км.
Меркурий юзасидаги энг қизиқарли тафсилот - бу Иссиқлик 
текслигидир («лот. Caloris Planitia»). Бу кратер ўз номини энг “иссиқ 
узоқликка” яқинлиги туфайли олган. У кўндалангига 1300 км. Эҳтимол, 
урилиш зарбасидан ушбу кратерни ҳосил қилган само жисмининг 
ўлчами 100 км дан кам бўлмаган.

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish