Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф


Динамометаморфизм жинслари



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

Динамометаморфизм жинслари. 
Тектоник ер ёриқларининг 
сурилиш юзалари бўйлаб тоғ жинсларининг ҳаракати туфайли ҳосил 
бўлади. Бунда вужудга келадиган кучли босим шароитларида тоғ 
жинсларининг (гранитлар, гнейслар, кристалли сланецлар, кварцитлар 
ва б.) чанглар даражасигача бурдаланиши, кукунга айланиши ва 
зичлашиши амалга ошади. 
Динамометаморфизм маҳсулотлари бурдаланиш даражаси бўйича 
тектоник брекчиялар, катаклазитлар ва милонитларга ажратилади. 
Тектоник брекчиялар
турли ўлчамдаги тоғ жинсларининг қиррали 
ва линзасимон бўлакларидан таркиб топган, уларнинг ораси ўша 
жинсларнинг майдаланган материаллари билан тўлдирилган бўлади. 
Тектоник брекчияларнинг структураси брекчияли, текстураси эса 
тартибсиз. Қатламланишнинг кузатилмаслиги ва бўлакларининг 
биржинслилиги характерли. 
Катаклазитлар
тоғ жинсларининг майда бурдаланган қиррали 
бўлакларидан таркиб топган бўлиб, ўша жинсларнинг талқонга айланиб 
кетган материаллари билан цементланган. Катаклазитлар учун цементли 
структура, массив, баъзан мўлжалланган текстура характерли.


150 
Милонитлар 
ишқаланишдан талқонга айланиб кетган ва урчуқлар 
ҳосил қилувчи жинслар бўлиб, йўл-йўлли текстурага эга. Уларнинг 
бундай текстураси талқонга айланиб кетган масса орасида дағалроқ 
бўлакларнинг юпқа линзасимон қатламлари мавжудлиги билан 
ифодаланган. 
Таянч атама ва ибораларга изоҳ беринг 
Магматик 
ҳосилалар, 
интрузив 
жинслар, 
эффузив 
жинслар, 
субвулканик жинслар, гранит, гранодиорит, сиенит, габбро, перидотит, 
ишқорли жинслар, риолит, дацит, андезит, базальт, диабаз, 
вулканокласт 
жинслар, 
пирокласт 
материаллар, 
агломерат, 
лавабрекчия, туф, туффит, пегматит, карбонатит, чўкинди жинс, 
бўлакли жинслар, кимёвий ва органик чўкиндилар, псефит, псаммит, 
алеврит, алевролит, лёсс, пелит, гейзерлар, каустобиолит, трепел, 
галлоид, мергел, хемоген, органоген,
 
эпизона, мезозона, катазона, 
метасоматоз, 
эндоконтак, 
экзоконтакт, 
гнейслар, 
сланецлар, 
эклогитлар, амфиболитлар, ортогнейс, гранатлар, мармар, скарнлар, 
роговиклар. 

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish