Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф


 Чўкинди жинсларнинг таснифи ва минерал таркиби



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

5.2.1. Чўкинди жинсларнинг таснифи ва минерал таркиби 
 
Чўкинди жинсларнинг таснифи. 
Чўкинди жинсларни таснифлаш 
тамойиллари В.П.Батурин (1932 й.), М.С.Швецов (1934 й.) 
Л.В.Пустовалов (1940 й.), В.И.Лучицкий (1948 й.), Г.И.Теодорович 
(1948 й.), В.М.Страхов (1960 й.) ва бошқа тадқиқотчилар томонидан 
таклиф этилган. Аммо чўкинди жинсларнинг ягона таснифи ҳозиргача 
мавжуд эмас.
Ҳар бир тадқиқотчи бажариладиган вазифага қараб у-ёки бу 
таснифдан фойдаланади. Энг кенг тарқалган таснифлар чўкинди 
жинсларнинг моддий таркибини ўрганишга ва ҳосил бўлиш 
шароитларига асосланган. Биринчи таснифга мувофиқ чўкинди жинслар 
алюмосиликатли, карбонатли, кремнийли (силицитли), галогенли, 
аллитли, 
темирли, 
марганецли, 
фосфатли 
жинсларга 
ва 
каустобиолитларга бўлинади. Иккинчи тасниф бўйича чўкинди жинслар 
бўлакли, хемоген, органоген ва аралаш таркибли турларга ажратилади.
Алюмосиликатли жинслар туб жинсларнинг механик нураш 
маҳсулотлари ҳисобланади ва аксарият ҳолларда нурашга барқарор 
бўлган минераллар ва жинсларнинг бўлакларидан таркиб топган 
бўлади. Заррачалар ўлчамига қарамасдан бўлакли жинслар бўшоқ ёки 
цементланган бўлиши мумкин.
Карбонатли ва кремнийли жинслар ҳам кимёвий, ҳам органоген 
йўллар билан ҳосил бўлса, галоген жинслар фақат кимёвий, 


124 
каустобиолитлар эса фақат органоген йўллар билан шакллананиши 
мумкин.
Алюмосиликатли чўкинди жинслар бўшоқ (гравий, қум, алеврит, 
глина) ва цементланган (гравелит, қумтош, алевролит, аргиллит) 
бўлиши мумкин.
Чўкинди жинсларнинг минерал таркиби. 
Чўкинди жинсларнинг 
асосий минераллари бўлиб кварц, опал, халцедон, лимонит, гетит, 
гидрогетит, гематит, гидрогематит, магнетит, псиломелан, пиролюзит, 
манганит, пирит, марказит, халькопирит, гипс, ангидрит, кальцит, 
арагонит, доломит, сидерит, анкерит, шамозит, вивианит, глауконит
хлоритлар, гидрослюда, каолинит, монтмориллонит, палигорскит, 
гидроксилапатит, карбонатапатит, ва органик моддалар ҳисобланади.

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish