Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet206/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

187- расм.Сарез кўли. 
188- расм. Чорвоқ сув омбори. 
Тўғон вазифасини лава оқимлари, охирги мореналар қатори ўташи 
мумкин. 
Техноген кўл инсон томонидан қурилган тўғонлар киради. Уларни 
сувомборлари ҳам дейишади (Тўхтоғул, Андижон, Пачкамар, Чорвоқ ва 
б.) (188-расм). 


452 
Кўпчилик кўллар келиб чиқиши бўйича аралаш ҳисобланади, 
чунки уларнинг котлованаси турли сабаблар натижасида ҳосил бўлиши 
мумкин. 
Ладога ва Онега кўлларининг ҳосил бўлиши тектоник омиллар - 
платформа фундаментидаги ер ёриқлари билан боғлиқ. Аммо улар 
тўртламчи даврдаги музланиш жараёнлари натижасида ҳозирги 
кўринишга эга бўлган. 
Баъзи йирик кўллар (денгизлар) ўтмишдаги денгиз ҳавза-ларининг 
қолдиқлари ҳисобланади. Булар Каспий ва Орол сингари реликт 
кўллардир. Ер шаридаги кўпчилик йирик кўллар тектоник ёки аралаш 
генезисга эга. 
Кўл ботиқликларини тўлдирувчи сув турли йўллар билан келиб 
чиқиши мумкин. Сувнинг кўпчилик қисми кўлга келиб тушадиган 
атмосфера ёғин-сочинлари ва сув оқимлари билан боғлиқ. Бир қатор 
кўллар ерости сувлари билан тўйинади. Баъзи реликт кўллар денгиз 
сувини сақлаб қолган. 
Гидрогеологик режими бўйича кўллар оқар ва оқмас кўлларга 
бўлинади. Оқар кўллар унга қуюиладиган ва ундан оқиб чиқувчи 
оқимлар билан боғлиқ. Бунга Сарез кўли ёрқин мисол бўлади (унга 
Мурғоб дарёси қуюлади ва Бартанг дарёси оқиб чиқади). 
Оқмас кўллардан сув оқимлари чиқмайди, уларнинг бутун суви 
буғланишга сарф бўлади (Каспий, Орол, Балхаш ва б.). 
Кўл сувларида муайян миқдорда минерал компонентлар эриган 
бўлади. Умумий минерализация даражаси ёки шўрлиги асосан иқлим 
шароитлари ва гидрогеологик режимига боғлиқ бўлади. 


453 
Нам (гумид) иқлимли ҳудудларда ривожланган кўллар асосан оқар 
кўллар бўлиб, уларда тузларнинг миқдори 5 г/л дан ошмайди (Сарез ва 
б.). 
Қуруқ (арид) иқлимда шўрлашган (5 - 25 г/л) ва шўр (25 г/л дан 
ортиқ) кўллар ривожланади. 
Баъзи ҳолларда юқори даражада буғланиш туфайли кўллардаги 
сув намакобга айланади. Масалан, Эльтон ва Боскунчоқ кўлларида 
шўрлик 280 г/л га, Ўлик денгизда эса 310 г/л га боради (189-расм). 
Шўр кўллар рапасидан тузлар кристалланиб кимёвий йўл билан 
чўкмага ўтади (183-расм). Кўлларнинг туз таркиби қуйидаги асосий 
компо-нентларининг миқдори билан белгиланади: НСО
3
1-
, СО
3
2-
, С1
1-


Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish