Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф. Тақризчилар



Download 62,78 Mb.
bet13/250
Sana11.07.2022
Hajmi62,78 Mb.
#775422
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   250
Bog'liq
Чиникулов Х , Жўлиев А Х Автосохраненный

1 3-расм. Уран атрофидаги ҳалқалар. www.galspace.spb.ru.
Ураннинг дастлабки ҳалқалари 1977 йилнинг мартида Джеймс Эллиот, Эдвард Данхэм ва Дуглас Минк томонидан аниқланган. Ҳозирги кунда унинг 13 та ҳалқаси маълум бўлиб, бу Қуёш тизимида ўзига хос “рекорд” ҳисобланади.


Нептун

Нептун - Қуёшдан узоқлиги бўйича Қуёш тизимида саккизинчи сайёра саналади. Бу сайёра 1846 йили кашф этилган ва рим мифологиясидаги денгиз худоси номи билан аталган. Нептун тимсоли - денгиз худоси Нептуннинг учтишидир.


Жуда ихчам бу газли сайёра (зичлиги 1,64 г/см3) ташқи қуёш тизимида ўзининг катта массаси туфайли устуворликка эга ва Плутон сингари ўлчами кичик бўлган кўпчилик объектларнинг орбитасига таъсир кўрсатади.
Нептунда ҳам бошқа гигант сайёралардагидек қаттиқ юза йўқ. Шунинг учун ҳам сайёранинг ўлчамини аниқлаш учун босим 1 бар бўлган атмосфера сатҳи қабул қилинган. Нептуннинг экваториал диаметри 49528 км, қутбий радиуси эса 48680 км; массаси - 1.02•1026 кг бўлиб, Ернинг массасидан 17,14 марта кўп. Шундай қилиб, бу сайёра Урандан бироз кичик ва оғирроқ. Нептуннинг ўртача зичлиги - 1,76 г/см2. Нептун четларида қуёш энергияси жуда кам ва 8 Вт/м2 ни ташкил этади.
Нептун атмосферасининг 98 % ни водород ва гелий ташкил этади. Унда 2,5-3 % метан ҳам мавжуд. Нептун атмосферасидаги патли булутлар, эҳтимол, музлаган метан кристалларидан иборат. Сайёра спектридаги кучли ютиш чизиқлари Нептунни кўк рангли қилиб кўрсатади (14-расм).

1 4-расм. Нептуннинг кўк рангли кўриниши. www.galspace.spb.ru.
Нептун атмосфера-сидаги ҳарорат чуқурлик ошган сари ўзгариб боради. 0,1 бар босим сатҳида ҳарорат минимал - 50 К. баландга қараб ҳарорат ошиб боради ва 2000 км баландликда (10-11 бар босимда) 750 К гача етади ва шундан сўнг ўзгармасдан қолади.
Нептуннинг айланиш ўқи орбитаси текислигига 29°34' бурчак остида қияланган. Нептун аммиак, сув ва метан аралашма-сидан таркиб топган қатламларга ажралмаган. У ташқи ядро билан ўралган суюқланган жинслардан иборат ички ядрога эга деб тахмин қилинади.
Плутон

Плутон - карлик сайёра. 2006 йилнинг 24 августигача Қуёш тизимидаги тўққизинчи сайёра деб саналиб келинган, аммо Халқаро астрономлар иттифоқининг (ХАИ) XXVI Бош ассамблеяси қарори бўйича бу мақомдан маҳрум этилган. Плутон 1930 йили 18 февралда америкалик астроном Клайд Томбо (Clyde W. Tombaugh) томонидан кашф этилган.


Плутон 1930 йил май ойида Халқаро астрономик уюшма томонидан расмий равишда сайёра деб тан олинган. Ўша вақтда унинг массаси Ерникига яқин деб тахмин қилишган. Ҳақиқатан эса Плутоннинг массаси Ерникидан 500 марта ва ҳатто Ой массасидан ҳам кичик бўлиб чиқди.
Қуёшдан Плутонагача ўртача масофа 5,913 млрд. км, аммо орбитаси эксцентриситетининг катталиги (0,249) туфайли бу масофа 4,425 дан 7,375 млрд. км гача ўзгаради. Қуёш ёруғлиги Плутонгача беш соат мабойнида етиб боради. Плутон орбитаси Нептун орбитасига нисбатан Қуёшга яқин жойлашган. Натижада перигелийда Плутон саккизинчи сайёрага нисбатан Қуёшга яқинроқ туради. Бунда Плутон ва Нептун орбиталари ўзаро кесишмайди, чунки Плутон орбитаси эклиптика текислигига нисбатан 17,15° қия жойлашган. Бундан ташқари, Плутоннинг орбитал айланиш даври 247,69 йилга тенг ва Нептун уч марта айланганда Плутон икки марта айланади.
Плутон жуда кичиклиги туфайли замонавий телескопларда ҳам кучсиз ёритилган нуқтадай бўлиб кўринади (2,15-расмлар). Плутон-нинг айланиш ўқи орбитасининг текислигига 12,5° қияланган.




Download 62,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   250




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish