Таянч тушунча ва ибораларга изоҳ беринг
Тектоника, тектоносфера, ороген, пликатив, дизъюнктив, эпейроген, трансгрессия, регрессия, антиклинал, синклинал, горст, грабен, изоклинал бурма, бурма ўқи, қаноти, қулфи ва шарнири, брахиантиклинал, флексура, узилма, аксузилма, устсурилма, қоплама, силжима, аллохтон, автохтон, сурилиш амплитудаси.
Назорат саволлари
Тектоносфера деганда нимани тушунасиз?
Тектоник ҳаракат турлари қандай ажратилади?
Тоғ жинсларининг физик хусусиятлари деганда нималарни тушунасиз?
Деформация нима ва унинг қандай турлари ажратилади?
Бурманинг ҳосил бўлиш механизмини тушунтиринг.
Бурма элементларига нималар тегишли?
Дарзлик ва узилмали (дизъюнктив) структуралар тўғрисида нималарни биласиз?
8 боб. ЛИТОСФЕРА ПЛИТАЛАРИ ТЕКТОНИКАСИ НАЗАРИЯСИ
8.1. Литосфера плиталари тектоникаси назариясининг шаклланиш тарихи
Литосфера плиталари тектоникаси - литосферанинг ҳаракати ҳақидаги замонавий геологик назарияга мувофиқ ер пўсти нисбатан яхлит блоклардан - литосфера плиталаридан тузилган ва улар бир-бирига нисбатан доимий ҳаракатда бўлади. Кенгайиш зоналарида (ўртаокеан тизмалари ва континентал рифтларда) спрединг туфайли (инглизча seafloor spreading - денгиз тубининг кенгайиши) янги океан пўсти ҳосил бўлади, эскиси субдукция зоналарида ютилади. Бу назария кўпчилиги литосфера плиталари чегараларида жойлашган зилзилалар, вулканизм ва тоғ ҳосил бўлиш жараёнларини тушунтириб беради.
Ҳозирги даврда Шимолий Америка плитаси Евросиё плитасига нисбатан аста-секин ғарбга силжимоқда. Ушбу иккита литосфера плиталари орасидаги чегара бўлиб Атлантика океанидаги ўртаокеан тизмаси саналади. Янги океан пўсти ўртаокеан тизмаси зонасида деярли узлуксиз ҳосил бўлмоқда. Ўрта океан тизмаси Атлантика океанида Исландияни қирқиб ўтади. Исландиянинг ғарбий қисми шимолий Америка плитасига, шарқий қисми эса Евросиё плитасига киради. Бу плиталар бир-биридан узоқлашаётганлиги учун Исландиянинг ўлчами йилига 2 см га ошмоқда.
Плиталар тектоникасини реконструкция қилиш учун палеомагнит тадқиқотларнинг натижалари катта аҳамиятга эга. Баъзи минераллар ўзида ҳосил бўлиш вақтидаги магнит майдонининг мўлжали тўғрисида маълумотларга эга бўлади. Ушбу минералларнинг магнитланганлигини ўрганиб, улар қайси кенгликларда ҳосил бўлганлигини аниқлаш мумкин.
Агар келажакда ҳам Африка ва Сомали плиталари қарама-қарши томонга ҳаракатларини давом эттирса уларнинг орасида янги океан вужудга келади (57-расм).
Илк бор ер пўсти блокларининг ҳаракати ҳақидаги ғоя Альфред Вегенер томонидан 1920-инчи йиллари таклиф этилган континентлар дрейфи назариясида ёритилган.
Do'stlaringiz bilan baham: |