Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф. Тақризчилар


-расм. Дунё океани тубининг топографик харитаси



Download 62,78 Mb.
bet171/250
Sana11.07.2022
Hajmi62,78 Mb.
#775422
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   250
Bog'liq
Чиникулов Х , Жўлиев А Х Автосохраненный

163-расм. Дунё океани тубининг топографик харитаси.
Дунё океанининг таркибига: 1) Атлантика, Тинч, Ҳинд ва Шимолий муз океанлари; 2) океанлар билан бевосита алоқада бўлган ва улардан ороллар, яримороллар ёки сувости тизмалари билан ажралган ташқи денгизлар (Баренцев, Беринг, Охота, Япон, Кариб ва б.); 3) қуруқлик ичига анча кириб борган ва океан ёки унга туташган денгиз билан бўғоз орқали қўшилган континентичи денгизлари (Ўрта ер денгизи, Қора, Болтиқ, Оқ ва б.) киради. Каспий ва Орол денгизларини қолдиқ денгизлар сифатида шартли равишда шу қаторга қўшиш мумкин. Бу денгизларнинг океанлар билан сув алмашиниши қийинлиги туфайли уларнинг гидродинамикаси, газ режими ва шўрлиги ўзгача бўлади.
Океанлар рельефида учта йирик геоморфологик бирликлар: материкларнинг сувости чеккаси, Дунё океани ложаси ва ўртаокеан тизмалари (ЎОТ) ажратилади (164-расм). Океанларнинг ўртача чуқурлиги - 3,8 км, максимал чуқурлиги эса - 11,034 км (Челленжер нови -Мариана новининг бир қисми).


164-расм. Ер сиртининг умумлаштирилган профили.
Энг йирик ҳавза бўлиб Тинч оке-ани ҳисоблана-ди, у Ер сирти-нинг 1/3 ни қоплаб олган.


18.1. Материкларнинг сувости четлари

Материкларнинг сувости четлари ёки континентал четлар кон­тинентлар ва океанлар орасидаги зоналар ҳисобланади ва уч турга бўлинади. Булар пассив (атлантик), фаол (тинчокеани) ва трансформали турлардир.


Тинчокеани туридаги фаол континентал четлар пассив атлантика туридан ёш вулканизм, зилзилалар, тектоник деформациялар, оролли ёйлар ва чуқурсув новлари туфайли рельефининг кескин парчаланганлигада ифодаланган юқори тектоник фаоллиги билан фарқ қилади.
Трансформали континентал четлар кам тарқалган бўлиб, материк ёки ороллар соҳили бўйлаб чўзилган ер ёриқлари билан боғлиқ.
Атлантика туридаги пассив континентал четлар учун Шимолий Муз океани, Атлантика, Ҳинд (зонд ёйидан ташқари) океанлари, Тинч океанининг антрактика чаккаси хос. Бундай кон­тинентал четларда шельф, материк ёнбағри ва материк этаги ажратилади (165-расм).

165-расм. Пассив континент чет элементлари.
Шельф бевосита қуруқликка туташган ва денгизнинг саёз қисмидан иборат бўлади. Кўп ҳолларда тубининг нишаблиги 1° дан ошмайди. Шельфнинг океан томонидаги чеккасида континент ёнбағрига ўтишида рельеф нишаблигининг кескин ошган жойини шельф увати дейилади. Тадқиқотлар шельф уватининг ўртача 200 м чўқурликда жойлашганлигини кўрсатади. Шельф кенглиги бир неча ўн километрдан 800-1000 км гача ўзгаради.
Материк ёнбағри денгиз тубини океан томондан ажратиб турувчи ва 2000-2500, баъзи жойларда 3000 м чуқур-ликкача борадиган унча кенг бўлмаган зонани ташкил этади. Унинг нишаблиги 3 дан 6-7º гача, баъзан 10-15º гача боради.
Материк ёнбағри юзаси кўп сонли сувости каньонлари билан мурак-каблашган. Кўпчилик каньонлар ҳозирги дарёларнинг (Гудзон, Конго, Амазонка, Ҳинд ва б.) қуюлишидан бошланади, шельф ва континентал ёнбағирни кесиб ўтиб, континент этагида тугайди.
Бундай каньонларнинг чуқурлиги 1000 м гача боради. Уларнинг туби ясси, бортлари катта нишабликка эга, деярли тик бўлади (166-расм).



Download 62,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   250




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish