Машинасозликда автоматлаштиришнинг асосий босқичлари



Download 357,46 Kb.
bet4/11
Sana15.11.2022
Hajmi357,46 Kb.
#865975
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
�� ���.��⮬�⨪�

Яримавтомат – автоматик иш цикли билан ишлайдиган маши­на ҳисобланади. Бунда иш даврини такрорланиши учун ишчининг аралашуви керак бўлади. Масалан, заготовкаларни юклаш, машинани ишга тушириш ва тўхтатиш, тайёр буюмларни олиш ва текшириш шулар жумласидандир.

Автомат – ўз-ўзидан бошқариладиган иш машинаси бўлиб, текшириш ва созлашдан ташқари, барча иш даврларини ва салт юришларни бажаради.

Ҳар қандай ишчи машина учтаасосий механизмлар (юритиш, узатиш, бажарувчи) дан иборат. Уларнинг энг асосийси ишлов бериш аниқлиги ва унумдорлиги, хамда машина имкониятларини аниқловчи бажарувчи механизмлар ҳисобланади.

Ишлаб чиқариш жараёнларини автоматик бошқариш тизимлари.

Ишлаб чиқариш жараёнларини автоматик бошқариш тизимлари.


Автоматнинг структура схемаси.

Ишлаб чиқариш жараёнларини автоматик бошқариш тизимлари.

Ишлаб чиқариш жараёнларини автоматик бошқариш тизимлари.

Автоматлаштиришнинг иккинчи босқичи – машиналар системасини автоматлаштириш, ҳар ҳил ишлов бериш, текшириш, йиғиш ва қадоқлаш операцияларини бир йўла бажарадиган автомат линияларни яратиш тушинилади.

Автомат линия – машиналар системаси бўлиб, улар технологик кетмакетликда жойлашади, ташиш ва бошқариш воситалари ёрдамида бирлаштирилади, созлашдан ташқари барча операцияларни автоматик бажаради.

Корпус деталлар тайёрлайдиган автомат линиянинг типавий схемаси кўрсатилган. Детални юклашдан бошлаб ишлов беришнинг барча босқичларидан навбатманавбат ўтади. Де­тал ҳар бир иш вазиятида стационар мосламаларга ўрнатилади ва қисиб қўйилади, операция бажариб бўлингандан сўнг транспорт бўйлаб навбатдаги технологик жараён бажариладиган жойга узатилади. Деталнинг ҳар бир иш вазиятига ўрнатилган механизм мустақил ишлайди ва операция бажариб бўлинганлиги, масалан, детал қисиб қўйилганлиги хақи­да сигнал беради. Охирги сигнал олингандан сўнг агрегат головкаларии ишга тушириш ҳақида умумий команда берилади. Ҳар бир головкада тегишли иш циклини бажарувчи мустақил бошқариш системаси бор. Ҳар бир головкадан операциянинг тугалланганлиги даврида сигнал келади. Энг узоқ давом этадиган циклни бажарувчи головкадан келган охирги сигнал қисиб ва қотириб қўядиган механизмларни яна ишга туширади. Бу механизмлар мосламаларда ишлов берилаётган деталларни бўшатади. Ишлов бериш жараёни бошқа механизмларнинг (бурилма столлар, қириндини чиқариб ташлайдиган механизмлар ва хоказо) иши билан синхронлаштирилади.


Download 357,46 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish