«Машинасозлик технологияси асослари»


Шарнирли илгакларга механик ишлов бериш



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/74
Sana25.02.2022
Hajmi2,25 Mb.
#292510
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   74
Bog'liq
cYsBag4Rxq6LTA5uNMjsZ2Bik27ZHvNNnP3t7C8Q(1)

10.3. Шарнирли илгакларга механик ишлов бериш 
технологик жараёнининг кетма-кетлиги ва бажарилиш тартиби. 
Шарнирли илгакларга механик ишлов бериш технологик 
жараёнининг кетма-кетилиги қуйидагилардан иборат: 
-
илгакни қуйруқ қисмини бирламчи йўниш ёки асосий 
ўрнатиш юзасини тайёрлаш; 
-
илгак қулоқчаларини ён юзаларига ишлов бериш; 
-
шарнир ўқи ости тешигига ишлов бериш
-
илгакни қуйруқ қисмига якунловчи ишлов бериш. 
Илгакнинг қуйруқ қисмини йўниш токарлик дастгохларида 
олиб борилади. Йўниш жараёнида илгак қулоқчаларининг қора, 
ишлов берилмаган юзалари бўйича ўрнатилади, масалан, икки 
муштчали 
ўзи 
марказловчи 
призмалардан 
фойдаланилади. 
Илгакларнинг қуйруқ қисмини сирти йўнилади сўнг цилиндрик ташқи 
юзалари йўнилади. Қайсики бу юзалар кейинги операциларда асосий 
технологик база вазифасини бажаради. 
Илгак қулоқчаларининг ён томонлари ишлов берилган қуйруқ 
қисм бўйича ўрнатилиб горизонтал-фрезерлаш дастгохларида 
фрезаларни йиғмасидан фойдаланилган холда фрезерланади. Илгакни 
буралиб кетишдан сақлаш учун олиб қўйиладиган таянчдан 
фойдаланилади. Бу таянч илгакни қулоқчалари билан ду қисмини 
туташув жойига қўйилиши мумкин. Худди шу тартибда фақат 
горизонтал холда ўрнатилган илгакни шарнир ости тешикларига 
ишлов берилади. Бу тешик вертикал-пармалаш дастгохида 
пармаланади, зенкерланади ва развёрткаланади. 
Илгакни қуйруқ қисмига якунловчи ишлов бериш (тоза 
йўниш) ёки резpба қирқиш махсус мосламада токарлик дастгохларида 
бажарилади. Мослама Деталнинг шарнир ўрнатиладиган тешиги 
бўйича базалаш имкониятига эга бўлиши керак. Шу тартибда
Деталнинг йиғишда икки асосий базавий юзаларни ўзаро тўғри 
жойлашуви таoминланади. 
Қуйруқ қисмига эга бўлмаган балки тешикли (қадам узатмаси 
илгаклари) илгакларга механик ишлов бериш тартиби бошқача 


81 
бўлиши мумкин. Бунда илгакни қуйруқ танаси қора технологик юза 
сифатида ишлатилиб, унинг қулоқчалари фрезерланади. Кейин эса 
қулоқчаларни ишлов берилган юзаларини технологик ўрнатиш юзаси 
сифатида қўллаб шарнир ўрнатиладиган тешикка ишлов берилади. 
Қуйруқ қисм танасидаги резpбали тешикни хосил қилишда детал 
шарнир ўрнатиладиган тешик бўйича базаланади. 

Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish