78
учун хомашёлар одатдаги сифатли пўлатлар ва конструкцин пўлатлар
пўлат 35,45 ва шу кабилардан тайёрланади.
10.1-расм. Илгаклар туридаги деталлар.
а) Харакатни ўзгартириш илгаклари; б) шарнирли илгаклар.
Чўяндан тайёрланган харакатни ўзгартириш
илгаклари хом
ашёлари опкаларда металл моделлардан фойдаланиб қўлда ва
машиналарда шакллантирилган қолипларга қуйиш усули билан
олинади. Қуйма аниқлигига қўйилган талаб юқори бўлса қобиқли
қолиплардан фойдаланилади. Пенопластик моделлар қўллаб хам
хомашё тайёрлаш мумкин. Қуйишининг бу оддий аниқ ва илғор усули
қобиқли қолиплар ўрнига Тошкент экскаватор заводида ишлаб
чиқилган. Пенопластдан тайёрланган
модел эриган металл билан
тўқнашганда пенопласт бир зумда куяди ва эриган металл уни ўрнини
шундай тезликда эгаллайдики қолипни қуми сочилиб шакл, бузилиб
улгурмайди. Бу усулнинг яна бир афзаллик томони шундан иборатки 5
79
мм ва ундан катта диаметрдаги тешиклар стерженсиз қуйиш йўли
билан олинади.
Пўлатдан тайёрланган илгакларнинг хом ашёлари болғалаш ва
штамлаш йўли билан олинади. Шарнирли илгакларни хомашёси
чивиқдан олинади.
10.2. Харакатни ўзгартириш илгакларига механик ишлов
бериш технологик жараёнининг кетма-кетлиги ва бажариш
тартиби.
Харакатни ўзгартириш илгакларнинг тайёрлаш технологик
жараёни қуйидаги тартибда бажарилади:
-
«бобишка» нинг сирт юзаларига ишлов бериш:
-
асосий технологик базани («бобишка» даги тешикни) қора
ва тоза механик ишлаш:
-
«сухарик» нинг текис юзаларига механик ишлов бериш:
-
ёрдамчи текис юзаларга ва тешикка механик ишлов бериш:
-
«сухарик» ни ишчи
юзаларини жилвирлаш;
Айрим холларда аввал асосий технологик юза-тешика ишлов
берилиб кейин бу тешик бўйича илгак ўрнатилиб «бобишка» нинг
сирт юзаларига ишлов берилади. Биринчи ва иккинчи холларда хам
харакатни ўзгартириш илгаклари «бобишка»нинг ташқи
цилиндрик
юзаси бўйича призмага ўрнатилган холда ишлов берилади. «Бобишка»
нинг сирт юзаларига сирт фрезалари ёрдамида вертикал-фрезерлаш
дастгохида бирин кейин ишлов берилади ёки бўлмаса икки ўринли
мослама қўллаб қайта ўрнатиш йўли билан ишлов берилади.
«Бобишка» нинг хар икки сирт юзасини бир вақтда фрезерлаш учун
икки ва уч томонлама фрезаловчи фрезадан
фойдаланиб горизонтал
фрезерлаш дастгохи қўлланилади.
«Бобишка» даги 25 мм гача бўлган тешик вертикал-пармалаш
дастгохларида пармаланади, зенкерланади ва развёрткаланади ёки
тешикни якуний шаклига мос сидиргич билан сидриш дастгохларида
сидирилади. Қуйиш ёки штамплаш йўли билан олинган тешикларга
ишлов беришда бирламчи пармалаш қўлланилади.
Харакатни
ўзгартириш
илгаклари
асосий
тешик
ва
«бобишка»нинг сирти бўйича ўрнатилиб, «сухарик»нинг текис
юзалари вертикал ёки горизонтал-фрезерлаш дастгохларида бир неча
ўрнатиш орқали фрезерланади. Ишлов бериш даврида илгакларнинг
80
бурилиб кетишдан сақлаш учун «сухарик»нинг юзаси бўйича доимий
ёки олиб қўйилиши мумкин бўлган таянчлар қўлланилади.
Ёрдамчи тешикларга ва юзаларга ишлов беришда ўрнатиш
юзаси бўлиб асосий тешик ва «бобишка»нинг
юзаларини
жилвирлашда хам ўрнатиш юзаси бўлади.
Do'stlaringiz bilan baham: