1-жадвал
Таъмирлаш корхонасининг ишлаб чиқариш майдонини 1м
2
–га
келтирилганидаги қурилиш –монтаж ишлари, жиҳозлар, асбоблар,
мосламалар, инвентирлар ва инструментларнинг ѝртача нархи (ѝқув
мақсадлари учун)
Таъмирлаш корхонаси
Нисбий кѝрсаткич, сѝм/м
2
1
o
C
1
зд
C
1
об
C
1
пи
C
Умум мақсадли устахоналар:
-300 шартли таъмирлашда (ш.т)
-400 ш.т.
-600 ш.т.
130
135
150
100
105
105
22,5
22,5
34,0
7,50
7,50
11,00
Тракторларни таъмирловчи
ихтисослашган устахона
145
105
30,0
10,00
Хѝжалик устахонаси
140
110
22,5
7,50
Таъмирловчи ихтисослшган
цех:
-электр жиҳозларини
340
135
153,5
51,50
-дастгоҳ жиҳозларини
220
130
67,5
22,50
-двигателларни
180
100
60,0
20,00
-деталларни тиклаш ва ясаш
155
80
57,0
18,00
-ѐқилғи аппаратура-ларини
320
105
162,00
53,00
-шассиларни
145
105
30,0
10,00
Автомобиллар заводи
135
75
45,0
15,00
Комбайн заводи
145
95
38,0
12,00
Трактор таъмирлаш заводи
130
90
30,00
10,00
Ўрнатилган жиҳозлар, асбоблар, мосламалар, инструмент ва инвентар
нархи:
об
C
=
1
об
C
F
n
;
(3)
пи
C
=
1
пи
C
F
n
;
(4)
бу ерда
1
об
C
ва
1
пи
C
- 1м
2
–даги жиҳозлар ва асбоблар, мосламалар,
инструментнинг нисбий нархи (1-жадв.).
Таъмирлаш корхоналарини лойиҳалашда захира сармояларини
ҳисоблаш ишларини оддилаштириш учун янгисини қуриш ҳаракатдаги
таъмирлаш
–техник
сервис
корхоналарини
реконструкциялаш
ва
кенгайтириш учун махсус йириклаштирилган нормативлар ишлаб чиқилган
(2 – жадв.).
Мосламалар, инструмент ва инвентар нархи жиҳозлар нархининг
тахминан 8...11% ни ташкил этади.
Мавжуд таъмирлаш корхонасига тегишли С
зд
, С
об
ва С
ли
қийматлари
талаблар томонидан лойиҳа олди, БМИ ѐки магистрлик диссертация олди
тѝпланган маълумотлар ѐрдамида қабул қилинади.
Таъмирлаш маҳсулотининг таннархи-бу уни ишлаб чиқариш ва жорий
харид нархлар маблағ кѝринишидаги қиймати ҳисобланади.
Харидга
мѝлжалланган
ишлаб
чиқарилаѐтган
таъмирланган
маҳсулотнинг цех учун тѝлиқ таннархи:
С
қ
=С
прн
+С
зн
+С
рм
+С
кооп
+С
оп
,
(5)
бу ерда Спрн –ишлаб чиқарувчи ишчиларнинг тѝлиқ иш ҳақи;
С
34
ва Срм –эҳтиѐт қисмлари ва таъмирлаш ашѐларининг норматив
(ҳақиқий) харажатлари (3-жадв.);
Скооп –кооперация тартибида келган маҳсулотга тѝланган
харажатлар;
Соп –умум ишлаб чиқариш қѝшимча харажатлар нархи.
Ишлаб чиқариш ишчиларининг тѝлиқ иш ҳақи:
С
прн
= С
пр
+ С
доп
+С
соц
,
(6)
бу ерда С
пр
–ишлаб чиқарувчи ишчиларнинг иш ҳақи;
С
доп
–ишчиларнинг қѝшимча иш ҳақи (таъмирлаш корхоналарида бу
(0,07...0,1) С
пр
–га тенг);
С
соц
, -ижтимоий суғурта учун ажримлар, бу хѝжалик МТУ лари учун
0,044 (С
пр
+ С
доп
); 0,14 (С
пр
+ С
доп
) ҳажмда қабул қилиниши мумкин.
С
пр
қиймати қуйидагича ҳисобланади:
С
пр
=0,01 t
изд
С
4
К
t
,
(7)
бу ерда t
изд
–маҳсулотнинг норматив меҳнат сарфи, соат;
С
4
–ѝртача разряд бѝйича аниқланадиган ишчиларнинг соатлик
ставкаси (4-жадв.); сѝм/соат;
К
t
–қѝшимча маош ва нормадан ортиқ ва бошқа ишларни ҳисобга
олиш коэффициенти (К
t
=1,025...1,030).
Умум ишлаб чиқариш қѝшимча харажатлар:
С
по
=R
оп
С
пр
/100,
(8)
бу ерда R
оп
–умум ишлаб чиқариш қѝшимча харажатлар фоизи.
R
оп
нинг қиймати:
R
оп
=
n
1
Н
оп
100/С
прг
,
(9)
бу ерда n –йиллик умум ишлаб чиқариш харажатларининг сон ставкалари;
Н
оп
–умум ишлаб чиқариш харажатларнинг алоҳида ставкалари
бѝйича йиллик харажатлар, сѝм;
С
прг
=0,01 Т
об
С
4
К
t
–ишлаб чиқарувчи ишчиларнинг йиллик асосий –
иш ҳақи, сѝм (бу ерда Т
об
–сон жиҳатдан йиллик вақт нормасига тенг бѝлган,
корхонанинг барча йиллик иш ҳақини бажаришга тегишли умумий меҳнат
сарфи, соат).
Йиллик электр энергия қуввати сарфи:
3
д
a
Ф
P
W
(10)
бу ерда
р
а
-ҳар бир участка бѝйича электр истеъмолчиларнинг жами фаол
қуввати, кат;
Ф
д
–жиҳознинг ҳақиқий вақт фонди, соат:
3
–жиҳозни юклаш
коэффициенти (
3
=0,50...0,75).
Сув, буғ ва сиқилган ҳавонинг нисбий йиллик сарфини 3-жадвал
бѝйича қабул қиламиз.
Do'stlaringiz bilan baham: |