Машиналар ишончлиги ва техник сервис. Machine reliability and maintenance



Download 12,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet133/305
Sana25.02.2022
Hajmi12,49 Mb.
#276516
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   305
Bog'liq
Машиналар ишончлиги ва техник сервис

6-расм. Блоклардаги 
дарзли жойларни 
тиклаш тартиби
Намунавий деталлар таркибига яна резбалар, шпонкалар, шлицаларни 
киритиш мумкин. 
Резбалар -улардаги ѝрамнинг 2 ва ундан кѝп узилганда, эгилганда, 
урилганда таъмирланади. Улар таъмирлаш ѝлчамларига келтириб тикланади 
ѐки резба сирти эритиб қопланиб кейинчалик номинал ѝлчамдаги резба 
очилади. 
Шпонкалар-улар 
эгилган 
ҳолатлардагина 
таъмирланади, 
бошқа 
шикастлик ҳолатларида улар янгиларига алмаштирилади.
Ейилган шпонка а р и қ ч а л а р и (улар кенглиги 15% дан ошганда) 
таъмирлаш ѝлчамига келгунча фрезеровкаланади ва йиғиши пайтида катта 
ѝлчамдаги шпонкалар қѝйилади. 
Шпонка ариқчалари анча ейилган пайтда улар заварка қилинади, янги 
ариқчани деталнинг бошқа томонидан очиб таъмирлашни қѝллаш тавсия 
этилмайди. 
Шлицлар. Кенглиги бѝйича ейилган шлицлар қѝлда ѐки автоматик эритиб 
қоплаш дастгоҳида (электротебранма ейли ѐки флюс қатлами остида) эритиб 
қопланади. Диаметрлари 45-50 мм гача бѝлган (шлиц кенглиги 5-6 мм гача) 
шлицларни тиклашда кѝпроқ заварка қилиниб тиклаш тавсия этилади. 
Эритиб қопланган детал дарҳол қумда ѐки термостатда аста-секин 
совутилади, букилиб қолишнинг олдини олиш мақсадида. Қуйидаги 
расмларда шлицларни эритиб қоплаш тартиби келтирилган. 
а) шлицни эритиб қоплаш тартиби; 
б) шлицнинг тиш оралиғини эритиб қоплаш тартиби: I, 
II, III – тиш оралиғига ваникларни жойлаш кетма-
кетлиги. 
7-расм. Тишли узатмаларни таъмирлаш


Тишли ғилдираклар легирланган пѝлатлардан (40Х, 30ХГТ, 20ХНМ ва б.) 
ясалади, қаттиқлиги 50-60 Роквелл (бирлиги)га тенг. Ҳар хил термокимѐвий 
ва термик ишлов берилади (цианирование, цементация, тоблаш ва ҳ.к.). Улар 
оғир шароитларда ишлайди. Ўқдорлиги ва нопараллеллик таъсирида 
валларнинг тишли ғилдираклардаги ейилишлар кѝпайиб боради. Деталнинг 
узунлиги бѝйича валларнинг, тишли ғилдираклардаги ноѝқдорлик 0,1 мм дан 
кѝп бѝлмаслиги керак. 
Баъзи шестернялардаги тишлар ейилганда уларни газавий ѐки электр ѐйли 
эритиб қоплаш тавсия этилади. 
Шестерняли блоклардаги тишли ғилдираклар кѝпчилик ҳолларда 
деталнинг бир қисмини алмаштириб тикланади (шестернялар блокидаги 
венецни, масалан), ҳаракатланувчан шестерняларда (кареткаларида) икки-уч 
венецли, улардан бири кѝп ейилган ҳолатда; қолганлари эса ҳали яхши 
бѝлганда.
d - тишнинг ички диаметри; 
h – тиш баландлиги; 
В – венец баландлиги (чамбари
ѐки халқа заваркалаш жойи) 
Д – ступица диаметри. 

Download 12,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   305




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish