Машина деталлари маъруза курси лотин 2017 й 20 янв

1. Mashina qismlarini loyihalashda ularga qo’yiladigan  
asosiy talablar. Detallarning ishlash layoqati va uni ta’minlash 
 
Yangi  loyihalanadigan  mashina  va  detallar,  ishonchli,  aniq,  mustahkam,  ishlash  muddati 
uzoq, yig’ish oson, ish unumi yuqori, boshqarish uchun qulay, o’lchamlari kichik, ko’rinishi estetik 
jihatdan ko’rkam hamda iqtisodiy jihatdan tejamli bo’lishi kerak.  
 Binobarin  har  bir  konstruktor  loyihalagan  mahsulot  yuqori  sifatli  bo’lishi  uchun  u  yuqorida 
bayon etilgan barcha talablarni hisobga olmog’i zarur.  
Mustahkamlik, bikrlik, issiqbardoshlik, titrashga va yeyilishga chidamlilik detalning ishlash 
layoqatini aniqlaydigan asosiy belgilardir.  
 Detalning  ishlash  layoqatini  qaysi  belgiga  qarab  aniqlash  lozimligi  shu  detalning  ishlash 
sharoitiga bog’liq. Masalan, sirpanib ishqalanish podshipnigining ishlash layoqatini aniqlash uchun 
asosiy  belgi  yeyilishga  chidamlilik  bo’lsa,  boltlar  uchun,  mustahkamlik,  vallar  uchun  esa  bikrlik, 
mustahkamlik va titrashga chidamlilikdir.  
 Mustahkamlik.  Ishlash  sharoitida  detalning  defoormasiyalanishi  me’yorida  bo’lgani  holda, 
sinmay  va  benuqson  ishlay  olish  xususiyati  uning  mustahkamligi  deyiladi.  Yangi  detallarni 
loyihalashda, avvalo, ularning mustahkam bo’lishini ta’minlash zarur.  
 Bikrlik. Ba’zi detallar, ayniqsa kuch ta’sirida  ishlaydigan detallar uchun  mustahkamlakning 
o’zi  yetarli  bo’lmaydi.  Masalan,  ma’lum  kuch  va  moment  ta’sirida  aylanayotgan  val  mustahkam 
bo’lishiga  qaramay,  ruxsat  etilganidan  ortiq  egilishi  mumkin.  Bunday  val  ishlatilmasligi  kerak, 
chunki  valga  o’rnatilgan  detallar,  masalan,  tishli  g’ildiraklar  orasidagi  masofa  chegaralangan 
bo’ladi.  Valning  ruxsat  etilganidan  ortiq  egilishi  bu  detallarning  mo’ljaldagidan  ilgari  ishdan 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com

---

7
 
 
 
chiqishiga  sabab  bo’ladi.  Shuning  uchun  bunday  detallarning  mustahkamligidan  tashqari,  bikrligi 
ham  ta’minlanishi  lozim.  Buning  uchun  detalning  qaysi  qismi  ko’proq  egilishi  mumkin  bo’lsa, 
o’sha  joyidagi  deformasiyaning  qiymati  aniqlanadi  va  ruxsat  etilgan  qiymati  bilan  taqqoslanadi. 
Agar  hisoblash  natijasida  topilgan  qiymati  ruxsat  etilganidan  kichik  yoki  o’nga  teng  bo’lsa, 
detalning bikrligi qoniqarli deb topiladi.  
 Shuni  nazarda  tutish  kerakki,  ba’zi  detallarning  haddan  tashqari  bikr  bo’lishi  ularning 
chidamliligiga  salbiy  ta’sir  ko’rsatadi.  Masalan, po’latdan  tayyorlangan tishli  g’ildirak  tishlarining 
ortiq  darajada  bikr  bo’lishi  ishlash  vaqtida  dinamik  kuchlarning  paydo  bo’lishiga  va  shovqinning 
kuchayishiga olib keladi. Demak, zarur hollarda detallarning  ma’lum darajada beriluvchan  bo’lishi 
talab  etiladi.  Detallarning  beriluvchanligi  materiallar  qarshiligi  kursida  keltirilgan  usullar  bilan 
aniqlanadi.  
 Titrashga  chidamlilik.  Mashinalar  ishlash  tezligining  tobora  oshirilishi  va  detallar 
og’irligining  kamaytirilishi  har  xil  titrashlarning  paydo  bo’lishi  uchun  imkoniyat  tug’dirmoqda. 
Ma’lumki,  titrashlar  mashinaning  ishlashiga  salbiy  ta’sir  ko’rsatib,  detallarning  toliqish  oqibatida 
ishdan  chiqishini  tezlatadi.  Bu  borada  rezonans  hodisasi  ayniqsa  xavflidir.  Odatda,  detallarning 
titrashga  chidamliligini  ta’minlash  uchun  rezonans  hodisasini  keltirib  chiqaradigan  omillarni 
yo’qotish  kerak.  Ma’lumki,  rezonans  hodisasi  detalning  o’zida  hosil  bo’ladigan  xususiy  tebranish 
chastotasi bilan bir xil bo’lib qolganda ro’y beradi. Shuning uchun, bu ikki chastotani hisoblab, bir-
biriga  teng  bo’lib  qolmasligini  ta’minlash  kerak.  Bundan  tashqari,  mashinalarda  titrash  hodisasini 
kamaytirish  uchun  titrashni  so’ndirgichlardan,  ya’ni  maxsus  elastik  elementlardan  ham 
foydalaniladi.  
 Issiqqa  chidamlilik.  Tarkibida  bir-biri  bilan  ishqalanuvchi  detallar  bo’lgan  mashinalarda 
temperaturaning ma’lum darajada ortib ketishi ko’pchilik detallarning ishiga salbiy ta’sir ko’rsatadi. 
Shuning  uchun  bunday  mashinalar  loyihalashda  ularda  hosil  bo’ladigan  issiqlikning  me’yoridan 
ortib ketmasligiga, ya’ni  
Q < Q
1
 
 
bo’lishiga  erishmoq  zarur,  bu  yerda  Q  -  mashinada  hosil  bo’ladigan  issiqlik  miqdori;  Q
1 
- 
mashinadan tashqariga tarqaluvchi issiqlik miqdori.  
Yeyilishga  chidamlilik.  Ishlash  vaqtida  ishqalanuvchi  detallarning  ishlash  davri  yeyilish 
darajasiga  qarab  belgilanadi.  Yeyilish    natijasida  detalning  o’lchamlari  o’zgaradi,  bu  esa  o’z 
navbatida  yeyilgan  detalning  notekis  ishlashiga  sabab  bo’ladi;  metall  kesish  stanogining  detallari 
yeyilganda  esa  bu  stanokda  tayyorlangan  mahsulot  noaniq  chiqadi;  Shuning  uchun  detalning 
yeyilishi ma’lum darajaga yetgandan so’ng uni almashtirish tavsiya etiladi. Detalning tez yoki sekin 
yeyilishi  uning  ishlash  sharoitiga,  moylanish  darajasiga,  kontakt  kuchlanishning  qiymatiga  va 
boshqa  faktorlarga  bog’liq.  Shu  sababli  yeyilishga  chidamlilikni  ta’minlovchi  aniq  bir  hisoblash 
usulini tavsiya etish qiyin. Lekin, amalda qo’llaniladigan bir qancha usuli bor. Shulardan eng  ko’p 
tarqalgani  solishtirma  bosim  r  va  shartli  koeffisiyent  r  ni  aniqlab,  ularni  ruxsat  etilgan  kattaliklar 
bilan solishtirish usulidir: 
 
P ≤ [P] ;  
PV ≤ [PV] , 
 
bu yerda V-ishqalanish tezligi.  
 Ishqalanuvchi  detallarni  zarur  darajada  moylab  turish,  yeyilishga  chidamli  materiallar-
bronza, plastmassa va shu kabilar ishlatish yeyilishni kamaytirish tadbirlaridandir.  
 So’nggi  yillarda  mashinalarning  ishonchli  ishlaydigan  bo’lishiga  katta  e’tibor  berilmokda. 
Mashinalarning  qanchalik  ishonchli  ishlashi  esa  ularning  to’xtab  qolmay  ishlash  darajasiga  qarab 
belgilanadi.  Masalan,  dvigatelni  ishga  tushirish  uchun  100  marta  harakat  qilinganda,  u  95  marta 
ishlab  ketsa,  bu  mashinaning  ishonchlilik  koeffisiyenti  0,95  bo’ladi.  Hozirgi  vaqtda  injener-
konstruktorlarning  asosiy  vazifalaridan  biri  loyihalanadigan  mashinaning  mo’ljalllangan  vaqt 
davomida benuqson ishlashiga erishishdan iborat.  
 Umuman  aytganda,  yuqorida  tilga  olingan  belgilarning  ko’pchilik  detallar  uchun  zarur 
bo’lgan  eng  asosiysi  mustahkamlikdir,  chunki  mustahkam  bo’lmagan  detallar  mutlaqo  ishlay 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com

---

8
 
 
 
olmaydi. Detalning mustahkamligini ta’minlash uchun unga taosir etayotgan kuch yoki momentdan 
xavfli  kesim  yoki  yuzada  hosil  bo’ladigan  kuchlanishni  topish  va  uni  ruxsat  etilgan  qiymati  bilan 
solishtirish  lozim.  Agar  hisoblash  natijasida  topilgan  kuchlanishning  qiymati  ruxsat  etilgan 
qiymatidan kichik yoki unga teng bo’lsa, detalning mustahkamligi ta’minlangan bo’ladi.  
 Umumiy holda, mustahkamlik shartini quyidagicha ifodalash mumkin: 
 
(
)
[ ]
σ
σ
σ
=
≤
=
n
c
b
a
M
P
f
ч
,
,
,
,
 
 
bu  yerda    kuchlanish  (
σ
  yoki 
τ
)  kuch,  moment  va  kesim  o’lchamlari  funksiyasi  sifatida 
aniqlanadi. Ruxsat etilgan kuchlanish [
σ
 ] esa chegaraviy kuchlanish 
σ
ch
 ning mustahkamlik zapasi, 
ya’ni ehtiyot koeffisiyenti n ga bo’lgan nisbatiga teng.  
 Mustahkamlik  shartidan  yangi  detal  loyihalashda  yoki  mavjud  detalning  mustahkamligini 
tekshirishda  foydalaniladi.  Detallarning mustahkamligini hisoblashda shuni nazarda tutish kerakki, 
havfli yuzadagi kuchlanish ruxsat etilgan kuchlanishdan kichik bo’lish bilan birga, undan katta farq 
qilmasligi  lozim.  Bu  shart  bajarilmagan  taqdirda  detal  og’irlashib  ketadi  va  qimmatga  tushadi. 
Biroq,  ayrim  hollarda,  talab  etilgan  bikrlikni  ta’minlash  uchun  detalning  o’lchamlarini 
kattalashtirishga,  ya’ni  undagi  kuchlanishning  qiymatini  ruxsat  etilgan  qiymatidan  bir  muncha 
kamaytirishga to’g’ri keladi.  
 Yuqorida  eslab  o’tilganidek,  hozirgi  zamon  mashinasozlik  texnikasining  taraqqiyoti 
mashinalar  quvvatini  va  ishlash  tezligini  oshirish  bilan  birga,  ularning  yengil,  ixcham  va  arzon 
bo’lishini talab qiladi. Shu nuqtai nazardan olganda mustahkamlikni hisoblash metodlarini aniqlash 
va ruxsat etilgan kuchlanishlarni to’g’ri tanlash alohida ahamiyatga ega.