Маърузалар матни тошкент 2010 й


Нажмиддин Кубронинг силсиласи



Download 0,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/36
Sana16.03.2023
Hajmi0,6 Mb.
#919802
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   36
Bog'liq
islom dini tarixi va falsafasi fani bojicha maruzalar matni

 
Нажмиддин Кубронинг силсиласи: 
Маждиддин Бағдодий, Сайфиддин Бохарзий, Саъдиддин Ҳамавий, Фаридиддин 
Аттор, Разиаддин Ахи Лоло, Нажмиддин Доя, Бадриддин Фирдавсий, Нажмиддин 
Муҳаммад, Садриддин Иброҳим, Азизиддин Насафий, Шайх Камол Жундий, Нуриддин 
Абдураҳмон Исфаҳоний, Рукниддин Али ад - Давла ас - Симноний. 
Нақшбандия Бухорои шарифда шаклланган бўлиб, дунёнинг энг кўп тарқалган 
тариқатидир. Асосчиси Баҳоваддин Муҳаммад бин Бурҳон бин Муҳаммад ал - Бухорий 
(1318-1389). «Нақшбанд», «балогардон» ул зоти шарифнинг муборак сифатларидир. Хожа 
Юсуф Ҳамадоний, Хожа Абдухолиқ Ғиждувоний, Хожа Ориф Ревгарий, Хожа Маҳмуд 
Анжир Фағнавий, Хожа Али Рометаний, Бобои Самосий, Сайид Амир Кулол, Қусам 
Шайх, Халил ота Баҳоваддин Нақшбанд пирлари бўлса, Алоуддин Аттор, Муҳаммад 
Порсо, Яъқуб, Чархий ул зотнинг пешқадам муридлари ҳисобланган. Улардан кейин 
нақшбандия тариқатини Хожа Аҳрори вали, Муҳаммад Зоҳид, Хожа Дарвеш, Хожа 
Амкангий, Аҳмад Косоний, Эшони Валихонлар давом эттирганлар. Аммо ушбу силсила 
тариқатнинг бу бир шохобчасидир. Нақшбандиянинг Ҳиндистон, Малайзия, Филиппин, 
Эрон, Покистон, Афғонистон, Туркия, Россияда яна кўплаб тармоқ силсилалари бор. 


Ҳатто Ғарбий Европа ва АҚШда тариқат тарафдорлари мавжуд. Лекин шуни қайд этиш 
керакки, хорижда яшовчи «нақшбандий»ларнинг бир қисми асл Нақшбанд тариқатидан 
узоқлашиб қолганлар. Нақшбанд зикри хафий (сокин зикр) тарафдори, у киши суҳбатни 
тарбиянинг асосий қуролига айлантириб, хилватнишинликни ҳам, самоу рақсни ҳам қабул 
қилмаганлар. Балки ботиний оламни ривожлантириш, шариатдан узоқлашмасдан 
сўфийлик мақомини эгаллашни талаб қилдилар. Нақшбанд ҳазратлари амал қилган «сафар 
дар ватан», «хилват дар анжуман», «ҳуш дар дам», «назар дар қадам», «дил ба Ёру даст ба 
кор» шиорлари одамни ҳам маънавий юксалишга кўмаклашади ва ҳам жамиятда 
баҳамжиҳат яшаб ўзаро бир-бирига ёрдам бериш, меҳнат, бунёдкорлик билан юртни обод 
қилишга сафарбар этади. Тасаввуф инсон ахлоқини поклаш, ўзликни таниш ва 
саховатпешалик, эзгу амалларга ўзини бағишлаш хислатини тарбиялаб келди, Комил 
инсон идеалини байроқ қилиб, одамларни руҳий-маънавий юксалишга чорлади, қалбларга 
илоҳий маънавий нурини киритишга интилди. Шу маънода бу муқаддас меросни ҳозирги 
авлодга етказиш, тўғри талқин қилиш муҳим бўлиб турибди. 

Download 0,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish