Бошқарув усули - бу ходимларга ва умуман ишлаб чиқариш жамоаларига таъсир кўрсатиш усуллари бўлиб, бу усуллар қўйилган мақсадларга эришиш жараёнида маскур ҳодимларга ва жамоаларнинг фаолиятини уйғунлаштиришни назарда тутади
Бошқарув усуллари
Бошқарув услублари Курт Левин томонидан киритилган бўлиб, улар:
Авторитар
Демократик
Либерал
Авторитар бошқарув
Авторитар бошқарув услубда раҳбар ҳамма бошқарув қарорларини ўз қўлига олади, қарор ижросини қаттиқ назорат остига олади ва йўл қўйилган ҳатолар юзасидан бешавқат жазолаш шаҳдини намоиш этади, ҳодимга инсон сифатида қизиқиш билан қарамайди.
Камчиликлари
Ҳатога йўл қўйиш эҳтимоли ошади;
Ташаббусни, ҳодимларнинг ижодий фаолиятини сўндириш, ихтиролар жорий этишни секинлашуви, ходимларнинг сустлиги;
Ҳодимларнинг ишдан, жамоадаги мавқеидан қониқмасликлари;
Носоғлом психологик муҳит натижаси жисмоний ва руҳий зўриқишлар ошиши ва соғликка салбий таъсири.
Афзалликлари
Бундай услуб раҳбар ва ҳодим орасидаги касбий малакалар фарқий катталигида, қаттиқ интизом ва итоатдик зарур бўлган шароитда мақсадга мувофиқ ва ўзини оқлаш мумкин (аввария ҳолатлари, инқирозли, уруш шароитлари ва х.к.). Янги ҳодимлар ишлайдиган жамоада бундай бошқарув услуби мослашув жараёнига салбий таъсир этади, ёш ҳодимда касбий малакалар секин шаклланади.
Демократик услуб
Бундай услуб баъзан шериклик хамкорликга асосланган бошқарув услуби хам деб аталади. Бундай услуб ҳукум сурган жамоада бошқарув қарорлари ҳодимлар билан мухокама қилиш орқали, уларнинг фикри ва ташаббусини ҳисобга олган ҳолда қабул қилинади. Шунингдек, қарор ижросининг назорати ҳам раҳбар, ҳам ҳодимлар тамонидан амалга оширилади, раҳбар ҳодимга шахс қарайди, унинг эҳтиёжи, манфаати ва қизиқишларини инобатга олади. Бошқарув поғоналарида қарор қабул қилиш “пастдан теппага” қараб боради. Раҳбар жасмоадаги норасмий лидер таянади ва кези келганда унинг фаоллиги учун ҳам имконият яратади.
Демократик услуб энг самарали бошқарув воситаларидан ҳисобланиб, уни қўллашида тўғри қарор қабул қилиш эҳтимоли ошади, меҳнат самарадорлиги таъминланади, бажарётган ишдан ва жамоага аъзолигдан кўникиш ўсади, гуруҳнинг аҳиллиги ошиб, психологик муҳит ижобийлашади.
Либерал услуб
Либерал услуб жамоада демократик таъмойиллар ҳукум суради, ҳодимга буткул эркинлик берилади, у ўз ҳизмат фазилатларини белгилайди ва ижро этиш воситсини танлайди, гуруҳда ҳулқини назорат этиш деярли кузатилмайди. Бундай услуб юқори ижодий кучга эга бўлган ва ишлаб чиқариш жараёни бенуқсон йўлга қўйилган жамоада қўлланиши мумкин.
Камчиликлари
Ноўрин қўлланилганда гуруҳнинг ҳар бир аъзоси ташаббускор бўлиши билан бирга уларни маълум мақсад сари йўналтиривчи куч жамоада бўлмайди
Қабул қилинган қарорлар назорати суст бўлгани учун улар бажарилмай қолиб кетиши ҳам мумкин.
Ҳодимлар ўз меҳнатидан ва раҳбариятидан қониқмайди, иш самарадорлиги паст, жамоада ҳамкорлик йўқ, бир бири билан киришмайдиган гуруҳларга бўлиниш эҳтимоли кўпайди ва гуруҳлараро очиқ ёки яширин низо юзага келади.
Do'stlaringiz bilan baham: |