маъруза Рақамли схемотехниканинг асосий тушунчалари ва терминлари, қўллаш сохалари


Ярим сумматор ва унинг ишлаш таблицаси



Download 1,39 Mb.
bet19/29
Sana17.07.2022
Hajmi1,39 Mb.
#818329
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   29
Bog'liq
000ракамли схемотехника маърузалар

Ярим сумматор ва унинг ишлаш таблицаси.



аi

вi

Si

Рi

0

0

0

0

0

1

1

0

1

0

1

0

1

1

0

1



Si= аi+ вi бу ерда


Аi –1-чи кушилувчи , Вi-2 чи -кушилувчи, Si-суммаси, Рi-утиш разряди.


S i= аi вi + аi вi Рi= аi вi


аi вi

1



1


&

&


Si

1


&



Рi

Бир разрядли сумматорда кушиш амалидан олдини утиш разряди хисобга олинади.


Кириш чикиш







аi

вi

Рi-1

Si

Рi

0

0

0

0

0

0

1

0

0

1

1

0

2

0

1

0

1

0

3

0

1

1

0

1

4

1

0

0

1

0

5

1

0

1

0

1

6

1

1

0

0

1

7

1

1

1

1

1



Si= аi вi + Рi-1
Вi Карно Карта
Рi-1



0

1

0

1

1

0

1

0

аi


S i= Рi-1 *аi * вi + Рi-1 *аi * вi+ Рi-1 *аi * вi+ Рi-1 *аi * вi


Карно картаси.









0

0

1

0

0

1

1

1

1 2 3
Рi= Рi-1*вi + Рi-1 аi +аi*вi
аi вi Рi-1

&

1







1

1

1

1

1



&



Si



&

1






&


аi вi Рi-1

&





1



&



Рi



&


Ярим сумматорнинг схемаси.



SM


А
В
р

S

Р

2-та ярим сумматорни куйидагича улаб сумматорни тузиш мумкин.


Si
А

HS


А

В



S

Р





А

В



S

Р
i




вi

1
Рi
Рi-1




А

SM
0



А
В
Рi-

S

Р


SM
1



А
В
р

S

Р


SM
2



А
В
р

S

Р


SM
3



S

Р


А
В
р
0 А1 А2 А3

Р1 р2 р3

Ушбу схема утказиш разрядлари (Р) кетма-кет узатилади.Агар разрядлар сони катта булса,утиш вакти ошиб кетади ва сумматорнинг ишлаш тезлиги камаяди.Шунинг учун утиш вактини камайтириш учун турли усуллар кулланилади.Ушбу усулларда утиш разрядлари паралел холда узатилади.Шунинг учун утиш вакти разрядлар сонига боглик эмас.Кетма-кет утишнинг асосий камчилиги шуки жуда куп киришли комбинацион схемаларни тузишга тугри келади.Шунинг учун ушбу усулни разрядлар сони катта булмаган сумматорлар учун ишлатиш мумкин.


17Мавзу: Декадали сумматор.
Декадали сумматорлар ўнлик сонининг хар бир разряди алохида 2-лик кўринишида тасвирланади. Мисол учун: 345
0011 0100 0101
3 4 5
2-лик арифметикасида хар бир 10-лик разряднинг 2-ликдаги куриниши «ТЕТРАДА»дейилади. Декадали сумматорда тетраданинг киймати 9-дан ошса унда тетраднинг кийматини 10-тага камайтириш керак

Декадли сумматорнинг схемаси.
S0

SM

А0
В0
А1
В1
А2
В2
А3
В3

S0

S1


S2

S3
Рi



SM

А0
В0
А1
В1
А2
В2

Р


S0
S1
S2




S1


S2


«0”

1


&

&


Рi


Логик курилма.
Куйидаги мантикий амалларни бажарувчи курилмани тузиш.
1)ИЛИ F=аVв
2)И F=а^в
3)ИЛИ-НЕ F=а+в
4)И-НЕ F=а*в



S1

S0



0

0

0

0

1

1

1

0

2

1

1

3

Ушбу логик курилманинг схемаси.



MC

0
1
2

3


S0
S1

1

&

1

&

а
ИЛИ


в
И
F
ИЛИ-НЕ

И-НЕ
S1


Т узилган арифметик ва логик курилмаларни бирлаштириб арифметик логик курилма хосил киламиз.(АЛК).Амалларни бир-биридан фарклаш учун яна битта бошкарув сигналини киритамиз.


Арифметик амал бажариш.
М
Логик амални бажариш.
Ушбу амални бажариш учун 2-та кириш мулътплексоридан фойдалинамиз,ушбу холда АЛК схемаси куйидагича булади.

MC

0

1
S


АК

ЛК
А S
в
F У
М

Бажариладиган амал сони ошиши билан бошкарув сигналлари элементлари сони ошиб боради.1-чиккан протцессорларда факат оддий арифметик амал бажарилган.Купайтириш ва булиш амаллари булмаган.Ушбу амалларни дастур тузиш йули билан бажарилган.Шунинг учун протцессор бир неча 10.000 транзисторлардан ташкил топган.Хозир протцессорларда барча арифметик логик амаллар аппарат усулида бажарилади,транзисторларни сони бир неча 1.000.000 ни ташкил этади.


2
+

+
-лик модулида кушувчи логик элемент.

1)У=Х1 Х2

Х2

Х1

У

0

0

0

0

1

1

1

0

1

1

1

0

У =Х1* Х2 + Х1*Х2= Х1 Х2



М2
Х1


У У
Х2

2)Эквивалентли логик схема тнг булмаганда “0”га,тенг булганда “1”га тенг.


У =Х1* Х2 + Х1*Х2= Х1 Х2

Х2

Х1

У

0

0

1

0

1

0

1

0

0

1

1

1



Инвертор.
А ) У=Х
НЕ

1

&

Х У



Х

У=Х

0

1

1

0

В) У=Х1+Х2=Х1VХ2


ИЛИ


1
Х1
У
Х2

Х1

Х2

У

0

0

0

0

1

1

1

0

1

1

1

1

С) У=Х1*Х2=Х1^Х2




Х1
У
Х2

Х1

Х2

У

0

0

0

0

1

0

1

0

0

1

1

1

Г ) У=Х1+Х2 = Х1VХ2 =Х1 Х2


ИЛИ-НЕ


1


Х1
Х2 У

Х1

Х2

У

0

0

1

0

1

0

1

0

0

1

1

0



Д) ) У=Х1*Х2 = Х1^Х2 =Х1 / Х2


И-НЕ


&


Х1
У
Х2


Download 1,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish