Ma'ruza matni doc



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/99
Sana24.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#200455
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   99
Bog'liq
zoologiya

Қон айланиш системаси. Кўпчилик судралиб юрувчиларда юрак уч 
камерали - иккита юрак бўлмачаси ва битта қоринчадан ташкил топган бўлсада 
(амфибияларникига ўхшаш) юрак қоринчасида тўсиқ ҳосил бўла бошлаган. 
Бундай тўлиқ бўлмаган тўсиқ туфайли юрак қоринчасида вена ва артерия 
қонлари камроқ аралашади. Бу эса, тана бўйлаб амфибияларникига нисбатан 
анча тоза қоннинг оқишига имқон беради. Тимсоҳларда эса юрак 4 камерали.
Рептилияларда тоғайли балиқлар ва амфибияларга хос бўлган артериал конус 
йўқолади. Юракдан учта артерия мустақил чиқади: қоринчанинг ўнг 
томонидан ўпка артерияси, қоринчанинг чап қисмидан ўнг аорта ёйи, 
қоринчанинг ўнг қисмидан эса чап аорта ёйи чиқади, сўнгра иккала аорта 
ёйлари бирлашиб орқа аортани ҳосил қилади. Ўнг аорта ёйида артериал, чап 
аорта ёйида аралаш қон бўлади. Шундай қилиб, орқа аортада қон 
амфибияларникига нисбатан артерия қонига анча бойроқ бўлади. Орқа аорта 
қонни барча орган ва тўқималарга тарқатади.
Кичик қон айланиш доираси юракнинг ўнг томон қоринчасидан чиққан 
ўпка артериясидан бошланади. Ўпкада кислородга тўйинган қон ўпка венаси 
орқали юракнинг чап бўлмачасига, у ердан эса юрак қоринчасининг чап 
томонига тушади. 
Нафас олиш системаси. Судралиб юрувчиларни актив ҳаёт кечириши 
туфайли кўп энергия сарф қилинади. Демак, уларнинг кислородга талабчанлиги 
амфибияларга нисбатан юқори. Унинг устига эса судралиб юрувчиларнинг 
териси нафас олишда тамоман иштирок этмайди. Шунга кўра рептилияларнинг 
ўпкалари амфибияларникига нисбатан анча юқори даражада такомиллашади. 
Уларда кекирдак (трахея) ва бронхлар йўллари узаяди, янги нафас олиш 
йўллари - майда бронхлар пайдо бўлган. Натижада ўпкаларда нафас олиш 
майдони кенгаяди, кўкрак қафасининг ривожланиши билан атмосфера ҳавосини 
қабул қилиш ва ўпкалардаги карбонат ангидридни атмосферага чиқариш анча 
енгил кечади. Шундай қилиб, судралиб юрувчиларнинг ўпкалари улар 
организмининг кислородга бўлган талабини тўлиқ қондира олади. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish