Маъруза машғулоти №9 9-мавзу: Туркистонда мустабид совет ҳокимиятининг ўрнатилиши


Янги иқтисодий сиёсат (НЭП) ва унинг моҳияти



Download 0,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/14
Sana21.02.2022
Hajmi0,69 Mb.
#50804
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   14
Bog'liq
9-маъруза

 
Янги иқтисодий сиёсат (НЭП) ва унинг моҳияти
Большевикларнинг “харбий коммунизм” сиѐсати иқтисодиѐтни 
бошқаришда номақбул эканлигини кўрсатди. Хусусан, Совет Россияси 
асосан 1921 йил бошларидан тинч қурилиш йўлига ўтгач, бу сиѐсат яроқсиз 
эканлигини большевиклар партияси раҳбариятининг бир қисми ҳам тан ола 
бошлади. Асосий мақсадга эришиш учун “тактик ѐн беришларга уста” бўлган 
совет давлати ва коммунистик партиянинг раҳбари В.И.Ленин “социалистик 
қурилиш” нинг янги андозасини жорий қилиш керак, деган фикрга келди. У 
ўз сафдошларини “чекинишга”, “қайта гуруҳланиш” га, “ҳарбий коммунизм” 
сиѐсати даврида бўлган “штурм ва тазйиқ ўтказиш” нинг кескин усулларидан 
воз кечишга чақирди. В.И.Лениннинг ўзи ҳам “ҳарбий коммунизм” сиѐсати 
хато бўлганлигини тан олиб, 1921 йил 17 октябрда қилган “Янги иқтисодий 
сиѐсат ва сиѐсий – оқартув муассасаларининг вазифалари” номли 
маърузасида бундай эътироф этган эди: “Қисман бизнинг устимизга ѐприлиб 
келган ҳарбий вазиятлар таъсирида ва ўша маҳалда, импералистик уруш 
тамом бўлаѐтган вақтда республика жуда оғир аҳволда қолганлиги 
таъсирида, мана шу ва бир қанча ҳоллар таъсири билан тўғридан-тўғри 
коммунистик ишлаб чиқаришга ва тақсимотга ўтишга қарор қилиб хато иш 
қилган эдик”. 


Немис тарихчиси Л.Люкс ўзининг “Россия ва Совет Иттифоқи тарихи: 
Лениндан то Ельцингача” номли асарида совет Россиясида 1921-1922 
йилларда юз берган даҳшатли очарчилик тўғрисида гапириб, бу ҳолатни 
“ҳарбий коммунизм” сиѐсатининг натижаси деб ҳисоблайди. Унинг фикрича, 
большевистик режимни “ҳарбий коммунизм” системасидан воз кечиши жуда 
қийин бўлди. Деҳқонларни оммавий равишда эксплуатация қилиниши 
натижасида мамлакат тарихидаги энг йирик очарчилик 1921-1922 йилларда 
(янги иқтисодий сиѐсат даврида) бўлиб, бунинг натижасида тахминан 5 млн. 
киши ҳалок бўлди. Совет ҳокимияти ўзининг “синфий капиталистик 
душманлари” дан ѐрдам сўрашга мажбур бўлди: ўз кучлари билан 30 млн 
(баъзи бир манбаларда – 40 млн) очларни у боқишга қодир эмас эди. Режим 
ҳатто муҳожирликдаги мустақил рус жамоатчилиги қатнашчиларига 
очарчиликни тугатиш учун иштирок этишларига руҳсат берди. 1921 йил 21 
июнда ҳукумат Бутунроссия очларга ѐрдам комитети (Помгол) ташкил 
топганлигини қувватлади. Бу комитетни ташкил қилишда большевиклар 
томонидан таъқиқланган кадетлар партияси йўлбошчилари – Е.Кускова, 
С.Прокопович ва Н.Кишкин марказий роль ўйнашди. 
Янги иқтисодий сиѐсат даврида очарчилик Россиянинг марказий 
губернияларидан ташқари Туркистон АССРнинг Фарғона, Самарқанд, 
Еттисув вилоятларида ҳам бўлди. Хусусан, Фарғона ва Еттисув вилоятларида 
очарчилик даҳшатли оқибатларга олиб келди. Бу пайтда одамхўрлик 
(каннибализм) учрай бошлади. 

Download 0,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish