Маъруза мақсади


Одам организми учун канцероген эҳтимоли бор бўлган моддалари. Бу гурух ўз навбатида 2 та кичик гурухга бўлинади



Download 0,89 Mb.
bet3/11
Sana24.02.2022
Hajmi0,89 Mb.
#232064
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
3 Ишлаб чиқариш мухитидаги кимёвий омиллар

2. Одам организми учун канцероген эҳтимоли бор бўлган моддалари. Бу гурух ўз навбатида 2 та кичик гурухга бўлинади:

  • 2. Одам организми учун канцероген эҳтимоли бор бўлган моддалари. Бу гурух ўз навбатида 2 та кичик гурухга бўлинади:
  • а) юқори даражадаги эҳтимолли моддалар (акрилонитрин, бензопириен, бериллий, дуэтильсульфат, о-тулоидин ва бошқалар).
  • б) юқори даражада бўлман эҳтимолли моддалар (хлорфром,хлорфеноллар, диромэтан, формальдегид, айрим гербицидлар)

Касбга оид канцероген касалликлари рўйхатига тери тўқимаси раки, оғиз бўшлиғи, нафас олиш органлари, жигар, ошқозон, сийдик пуфаги, суяклардаги хавфли ўсмалар, лейкоз – оқ қон касаллигини келтириб чиқарувчи катта гуруҳдаги кимёвий моддалар киритилган.

  • Касбга оид канцероген касалликлари рўйхатига тери тўқимаси раки, оғиз бўшлиғи, нафас олиш органлари, жигар, ошқозон, сийдик пуфаги, суяклардаги хавфли ўсмалар, лейкоз – оқ қон касаллигини келтириб чиқарувчи катта гуруҳдаги кимёвий моддалар киритилган.
  • Бундай касалликларнинг келиб чиқишида организмнинг ракдан олдинги ҳолати, тўқималарнинг механик ва термик шикастланиши, зарарли одатлар катта роль ўйнайди

Мутаген таъсирлар натижаси организмнинг генетик кодининг зарарланиши туфайли юзага келади, бунинг натижасида организмнинг наслдан-наслга бериш хусусияти издан чиқади ва у келгуси авлодларда намоён бўлади.

  • Мутаген таъсирлар натижаси организмнинг генетик кодининг зарарланиши туфайли юзага келади, бунинг натижасида организмнинг наслдан-наслга бериш хусусияти издан чиқади ва у келгуси авлодларда намоён бўлади.
  • Мутагенлик хусусиятини кўпчилигини канцероген моддалар намоён қилади, аммо барча мутагенлар канцерогенлик хусусиятига эга эмас.

Гонодотроп таъсир деганда эркакларда сперматогенезни, аёлларда овогенезни издан чиқарувчи таъсир хусусияти тушунилади. Бундай таъсирни бензол, хлорорганик бирикмалар, марганец, хлорпрен, капролактам, барот кислота, қўрғошин ва бошқалар келтириб чиқариши мумкин.

  • Гонодотроп таъсир деганда эркакларда сперматогенезни, аёлларда овогенезни издан чиқарувчи таъсир хусусияти тушунилади. Бундай таъсирни бензол, хлорорганик бирикмалар, марганец, хлорпрен, капролактам, барот кислота, қўрғошин ва бошқалар келтириб чиқариши мумкин.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish