Ma’ruza-13
Mавзу: Металл бўлмаган ўтказгичлар
Режа
Металл бўлмаган ўтказгичлар.
Табиий графит.
2. Пардали резисторлар учун материаллар
Kалит сузлар: графит, қурум, пиролитик углерод, бор-углеродли парда
Симсиз резисторлар. Симсиз чизиқли резисторлар ўтказувчи материаллари сифатида табиий графит, қурум, пиролитик углерод, бор- углеродли парда, металл ва бошқа материалларнинг юқори омли қотишмалари қўлланилади.
Симсиз резисторлар симли резисторлардан кичик ўлчамлари ва юқори қаршилиги билан ажралиб туради ҳамда автоматика, ўлчаш ва ҳисоблаш техникаларида кенг қўлланилади. Улардан асосан температура ва намлик ортишига нисбатан юқори барқарорлик талаб қилинади.
Табиий графит. Табиий графит қатламли тузилишга эга бўлган ҳам электр, ҳам механик хоссалари юқори анизотропликка эга бўлган соф углерод. Олмос кўринишидаги соф углерод – бу юқори солиштирма қаршиликка эга бўлган диэлектрик. Графит монокристаллининг ТК = -400·10-4 К-1 ва ТКl=6,6·10-6 К-1.
Қурум. Қурум деганда смолали моддалар киритилган майда дисперс углерод тушунилади. Пигмент (бўёқ) сифатидаги қурум локлар таркибига киради. Бундай локлар кичик солиштирма қаршиликка эга бўлиб, юқори кучланишда ишлайдиган электр машиналарда электр майдонни текислашда қўлланилади.
Бор углеродли пардалар органик бор бирикмалар, масалан, В (С4Н9)3 ни пиролиз (кислородсиз, термик парчалаш) йўли билан олинади. Бундай пардалар кичик ТК қийматига эга бўладилар.
Пардали резисторлар учун материаллар. Пардали ва гибрид интеграл микросхема (ИМС) ларда пассив элементлар, яъни резисторлар, конденсаторлар, индуктивлик ғалтаклари ва элементлараро боғланишлар, асосда турли пардалар ҳосил қилиш йўли билан ҳосил қилинади.
Nazorat savollari
Табиий графит кандай материал?
Симсиз резисторларга нималар киради?
Курум нима?
Бор углеродли пардалар деганда нимани тушунасиз?
Adabiyotlar
1. Курбонова У.Х., Зикриллаев Н.Ф., Рахмонов Б.Р., Хонбобоев А.А. Радиоматериаллар ва радиокомпонентлар: дарслик / - Тошкент: ТДТУ, 2009.
2. Parmanqulov I.P. Elektron texnika komponentlari. Toshkent TDTU 2006. 136
3. Абдуллаев А.М., Алимова Н.Б., Бустанов Х.Х. Радиоматериаллар ва радиокомпонентлар. Ўқув қўлланма. Тошкент. Тошкент ахборот технологиялари университети нашри, 2008. 203 б.
4. Камолов Ш.М., Ахмедов А.Ш. Электротехника материаллари. Ўқув қўлланма.-Тошкент. Ўқитувчи, 1994. 154 б.
5. Teshaboyev A. Yarimo'tkazgichlar va yarimo'tkazgichli asboblar texnologiyasi.-Toshkent. Talqin, 2006.-336 б.
Интернет сайтлари
1. www. Radio.ru
2. www. Electronic.ru
3. www radiotech.bu.ru
4. www.tuit.uz.;
5.www.edu.uz.
Do'stlaringiz bilan baham: |