Маъруза №1. Компьютер графикасига кириш


Маъруза 10. Проекциялар. Параллел проекциялар



Download 3,04 Mb.
bet14/22
Sana06.07.2022
Hajmi3,04 Mb.
#744425
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   22
Bog'liq
Kompyuter-grafikasi-ma ruzalar

Маъруза 10. Проекциялар. Параллел проекциялар.
Мақсад: Геометрик проекцияларни, хусусан параллел проекцияларни ўрганиш.
Калит сўзлари: Геометрик проекциялар, параллел проекциялар, ортографик, аксонометрик, қия бурчакли проекциялар.
Режа:

  1. Геометрик проекциялар,

  2. Параллел проекциялар,

  3. Ортографик,

  4. Аксонометрик,

  5. Қия бурчакли проекциялар.

Lecture 7. Projections. Parallel projections.

  • Objective : study of geometric projections, namely the parallel projections.



  • Key words: geometric projections, parallel projections, orthographic projections, axonometric projections, oblique projections.


Plan:

  1. geometric projections,

  2. parallel projections,

  3. orthographic projections, 4. axonometric projections,

5. oblique projections.
Проекция(проекциялаш) деб n ўлчовли координаталар системасида берилган нуқта(лар)ни n дан кам бўлган ўлчовли координаталар системасидаги нуқта(лар)га алмаштиришларга айтилади. Хусусий ҳолда, компьютер графикасида 3 ўлчовлидан 2 ўлчовлига проекциялашни кўрамиз.
Уч ўлчовли объектни проекцияси проекция нурлари орқали қурилади ва улар проекторлар дейилади , улар проекция маркази(нуқта)дан чиқиб объектнинг хар бир нуқтасидан ўтади ва проекция (тасвир) текислигидан кесиб ўтиб унда объектнинг проекциясини ясайдилар.

  • Фазовий объектларнинг картина текислигидаги тасвирлари проекциялаш амалига асосланган. Тўғри чизиқ нурлари тарамида проекциялашнинг математик ифодалашни кўрайлик.

Бундай нурларнинг икки тури мавжуд:

  • берилган йўналишга параллел нурлар тарами; бир нуқтадан чиқувчи нурлар тарами.


Параллел ва марказий проекциялаш.

  • 1. Параллел 1. проекциялар:

2.

  • 2 . Марказий проекциямаркази

(перспектив) проекциялар:

Параллел нурлар билан проекциялаш
Энг содда ҳол – перпендикуляр проекциялаш, яъни тўғри чизиқлар тасвир текислигига перпендикуляр, текисликнинг ўзи эса координата текисликларидан бири ёки унга параллел бўлади. (расмга қаралсин).

Оyz текислига Ох ўқи бўйлаб проекциялаш – ортографик проекциялаш матрицаси қуйидаги кўринишга эга:

Агар проекция текислиги координаталар текислигига параллел бўлса, проекциялаш матрицасини кўчиш матрицасига кўпайтириш керак:
1 0 0 0 0 0 0 0
   
M x 00 10 10 0000 10 10 00
   
p 0 0 1p 0 0 1
Шу каби ординат ва аппликат ўқлари бўйлаб проекцияларни қуйидагича ёзиш мумкин :
1 0 0 0 1 0 0 0
   
MY 00 00 10 00 MZ 00 10 00 00
   
0 q 0 10 0 r 1
Аксонометрик проекцияларда проекцияловчи тўғри чизиқлар картина текислигига перпендикуляр бўлади.
Проекциялаш текислиги ва координата текисликларининг ўзаро жойлашувига мос ҳолда учта проекцияга ажратилади:

  • триметрия – картина текислигининг нормал вектори координата ўқлари билан ҳар хил бурчак ташкил қилади (40,а –расмга қаралсин);

  • диметрия – картина текислиги ва координата ўқлари орасидаги бурчаклардан иккитаси ўзаро тенг, учинчиси эса улардан фарқли (40,б-расмга қаралсин);

  • изометрия – картина текислиги ва координата ўқлари орасидаги барча учта бурчак ўзаро тенг

а) x б) в) x x y
y y
z z z
40-расм

  • Учта турдан ҳар бири ҳам координата ўқлари атрофида буриш ва кейин эса параллел проекциялаш комбинациялари орқали ҳосил қилинади.

  • Ордината ўқи атрофида  бурчакка буриб, кейин абсцисса ўқи атрофида  бурчакка буриб, кейин Оz (аппликат) бўйлаб параллел проекциялашда қуйидаги матрица ҳосил бўлади:



 cos

M sincos

0 cos

sin
sincos0

0
 0
00 0
  00 1
Қия бурчакли проекциялар

 Умуман:
lcos;lsin

  • Кавалье проекциясида:

l 1, 450, 1 0 0 0
 

  • Кабинет 1 проекциясида0 : K 0 1 00 00l  2, 45 0 0 0 1

а) эркин проекцияда проекцияловчи тўғри чизиқнинг картина текислигига оғиш бурчаги тўғри чизиқнинг ярмига тенг, у ҳолда  =  = cos /4;
 б) кабинет проекция – эркин проекциянинг хусусий ҳоли – учинчи ўқ бўйича масштаб икки баробар кичик:  =  = 1/2cos /4.
Эътиборингиз учун рахмат!


Download 3,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish