Маъруза 1: Кириш. Карьер атмосферасининг таркиби ва унга қўйиладиган талаблар. Карьер атмосферасини ифлосланиш омиллари


Расм 4.1 Темир йўл платфармасидаги гидроқурилманинг асосий бўлимларини жойланиш схемаси



Download 3,42 Mb.
bet19/56
Sana16.03.2022
Hajmi3,42 Mb.
#497831
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   56
Bog'liq
Маъруза

Расм 4.1 Темир йўл платфармасидаги гидроқурилманинг асосий бўлимларини жойланиш схемаси:
а-ЮГОК ни тузилмаси (1-сув келтирадиган қувир; 2-очгич; 3-ўтказиш ёпгичи; 4-дизель двигатели; 5-сув сепиш қурилмаси; 6-бошқариш пулти; 7-ёқилғи билан таъминалш блоки); б-НКГОК ни тузулмаси (1-битта стволли гидромонитор ГМН-250; 2-насос; 3-редуктор; 4-двигатель; 5-аккумуляторлар учун яшик; 6-солярка учун идиш; 7-мой учун яшик; 8-материаллар учун идиш).
Кон массасини битта ёки бир вақтда иккита қурилма билан пуркаш ҳам мумкин. Иш вақтида иккита қурилма забайда 2 марта тез иш олиб борган ва ЮГОК да 10-15 минутда ишни тамом қилган ва юқорида кўрсатилган кўрсаткичлар билан ишлатилган. Битта пуркашда экскаватор иш жойида ишлаганда (ЭКГ-4,6) 80-100 м3 сув сарфланган. Сув сепилган кон массаси чанг чиқиши жадаллашувини кўп маротаба камайишига ёрдам берган, ишчи жойида ќавони чангланиши 1,3-2,4 гача ўзгарган.
Карьерда автомолбиль транспорти бўлганда экскаватор иш жойида ишлаганда автоағдаргич машиналар БелАЗ-540, КрАЗ-256 ўрнатилган ағдаргичлар бакларидаги сувдан фойдаланилади. Бу қурилма цистерналар, насос, гидромонитор ва қувур узатишлардан ташкил топган.
Бу қурилмада пуркаш қурилмасининг сифати сифатли стволларда ўт ўчириш, ёмғир ҳосил қили махсус гидромониторларда олиб борилган. У Кривбассни ЦГОК карьерида БелАЗ-540 массасига ўрнатилган ҳолатдаги пуркаш машинаси ишлатилган. Пуркаш қурилмасининг сифати ДДН-45 ҳайдаш (стандарт) машинасига боғлиқ. Сув идиш (автоағдаргич кузов устидаги) нинг ҳажми 27 м3. Насос агрегати автоағдаргич қувватига қараб каробкада ишлайди. Сувнинг сарфи соатига 120м3. Насос 5,5х105ПА босим беради. қурилмани 1 киши машина ҳайдовчиси бошқаради. Забайда оддий пуркашда табиий ва чангни бостириш, қўшимча солиштирма ҳолатлардан кейин олиб борилади.
Пуркаш пайтида битта ишлаш еридаги сувни сарфи қуйдаги формула билан ифодаланади.
QqвqmT (4.1)
бу ерда: qв –сувнинг солиштирма ҳаражати, Тс; qm –юклаш машинасининг унумдорлиги, Тс; Т –пуркаш орасидаги вақт, с.

qв(Wм.м.в–Wei.Кф Кp Км100 (4.2)


бу ерда: Wм.м.в –кон массасининг максимал молекулалари, %; We –табиий, Кi1,051,15–коэфицент, парланиш, районнинг характерига боғлиқ, Кф1,051,15–фильтрация, Кp1,11,2-қўшимча ишликдаги коэффицент, Кm –майда фракциялардаги қаршилик.
М.М. Протодьяконовнинг мустаҳкамлик шкаласи бўйича 16-20 қаттиқликка эга бўлган кон жинслари учун 2% фракциянинг чиқими 5мм да 9% ва максимал молекуляр миқдори 15,5% солиштирма сарфи 0,0174 кгкг ёки 0,051 тм3.
Гидромонитор насадкасида поғонанинг юқори қисмига бўлган босим қуйидаги формула орқали топилади (расм 4.2).
Нн (4.3)



Расм 4.2 Ишлаш ерида гидромониторни жойлашни схемаси.


бу ерда: g –жисмни эркин тушиш тезлиги, мс2; в-сувнинг зичлиги, кгм3; Hу –поғонанинг баландлиги, m; hв –портлатилгандан кейин, кон массасидаги баландлик, m; hг –гидромониторнинг майдонга нисбатан баландлиги, m; Сб –гидромонитордан чиққан суюқликнинг кон массасига нисбатан ўсиши, м; В –кириш жойининг кенглиги, м; у –поғонанинг тушиш бурчаги, градус; –сув оқимини қиялигига боғлиқ бўлган коэффициент, град; d –насадканинг диаметри, м.
0c , градус. . . . . . . . . . . . .0 15. 30. 45 60 75 90
н . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,4 1,3 1,2 1,12 1,07 1,03 1,0
Насос ўз тартибида ишлаганида трубада сув қаршиликка учрайди ва геодезик белги сувнинг деворга тегиши ва гидромонитор қурилмасининг ҳолатига боғлиқ.

Download 3,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish