Марказий Осиё жаҳон цивилизациясининг ажралмас қисми


Цивилизация сўзи лотинча ― civilis



Download 0,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/15
Sana03.05.2023
Hajmi0,52 Mb.
#934318
TuriРеферат
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15
Bog'liq
markaziy-osiyo-jahon-sivilizatsiyasining-ajralmas-qismi-

Цивилизация
сўзи лотинча ―
civilis
‖ сўзидан олинган бўлиб, у 
давлатчилик, фуқаролик деган маънони англатади. Ўзбек тилида бу сўз 
"тамаддун" атамаси билан аталади. 
Цивилизация
бу инсоният тарихий 



тараққиѐтининг умумий бирлигини, яъни моддий, маданий, маънавий 
ривожланишдаги ўзига хосликни ифодалайди.
Тарих инсоннинг пайдо бўлиш жараѐни билан боғлиқ. Одамларннинг пайдо 
бўлиши масаласи билан олимлар узоқ йиллардан бери шуғулланиб 
келишаѐтган бўлсаларда, ҳали у ўз ечимини топган эмас. Одамнинг келиб 
чиқиш ва ривожланиш жараѐни тарих фанида 
антропогенез 
жараѐни деб 
аталади. У юнон тилидан олинган бўлиб, ―антропос‖-одам, ―генезис‖- 
ривожланиш деган маънони билдиради. 
Инсонинг пайдо бўлиши ҳақида икки хил назария бор:
I - диний назария бўлиб, унга кўра инсон худо томонидан яратилган; 
II - илмий назария бўлиб, унинг асосида Ч.Дарвиннинг эволюцион таълимоти 
ѐтади.
Ислом динида одам Оллоҳ томонидан тупроқдан яратилиб, жон 
киритилгани ва улар Одам Ато ва Момо Ҳаво бўлган деб кўрсатилади. Христиан 
динида одамзод худо томонидан бундан 7 минг йил бурун қизил лойдан 
яратилди, дастлабки одамлар Адам ва Ева деб таърифланади.
Инглиз олими Ч.Дарвин европалик археологларнинг Германия ва 
Австриядаги тадқиқотларининг натижаларини таҳлил қилиб, одамларнинг 
аждодлари дарахтда юрувчи энг олий турдаги маймунсимон одамлар 
(дриопитеклар) бўлганлиги ҳақидаги эволюцион назарияни ишлаб чиққан.
Антропогенез жараѐни тўрт босқичга бўлинади: 
1-
одамнинг илк аждодлари,
2-
энг қадимги одамлар,
3-
 қадимги одамлар,
4-
 ҳозирги қиёфадаги одамлар
Одамларнинг илк аждодларига
дриопитек, рамапитеклар киради. 
Бундан тахминан 25 млн йил олдин

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish