Марказий нерв системаси тугрисидаги умумий маълумотлар. М. Н. С. Нинг фило ва онтогенези. Орка мия анатомияси



Download 0,56 Mb.
bet55/56
Sana22.07.2022
Hajmi0,56 Mb.
#836488
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   56
Bog'liq
3-семестр-маъруза-матнлари

Эшитиш утказув йуллари.


Товуш тулкинлари кулок супраси оркали кабул килинади ва ташки эшитув йуллари оркали утказилади. Товуш тулкинлари ногора пардани тебратади. Тебраниш урта кулок бушлигидаги болгача, сандонч ва узанги суяклари оркали ички кулокдаги чиганокнинг дахлиз бушлигидаги перилимфа суюклигига узатилади. Scala vestibuli даги тебраниш, чиганокнинг учидаги helicotroma тешиги оркали scala thympani даги перилимфа суюклигига давом этади. Парда лабиринти оркали эса, тебраниш эндолимфа суюклигига утиб, унинг ичида жойлашган Кортиев аъзо рецепторларини кузгатади. Тулкин тебранишлар нерв импульсларини хосил этади. Уз навбатида перилимфа суюклигининг тебраниши fenestra cochlearae дарчаси сохасидаги membran thympani secundaria пардасига урилиб сунади.
Эшитув утказув йулларининг I нейрон хужайралари чиганок ташкарисида жойлашган ganglion spirale хужайраларида жойлашган. Хужайраларнинг ташки усимталари, чиганок ичидаги Кортиев аъзо рецепторларини хосил этса, марказий усимталар эса VIII жуфт бош ми нерви - n. vestibulocochlearis таркибида йуналиб, Воролий купригининг хосиласи булган fossa romboidea даги эшитув майдончасидаг nucleus cochlearis dorsalis et ventralis узакларида якунланади.
II нейронни шу вентрал ва дорзал узаклар хосил этади. Унин усимталари карама - карши тарафга утади ва турт тепалик сохасининг пастки тепаликларида хамда медиал тиззасимон модда хужайраларида якунланади.
III нейрон colliculis inferior хамда corpus geniculatum mediale хужайраларидан бошланади.
Медиал тиззасимон моддалардан бошланадиган учинчи нейро хужайраларининг усимталари бош миянинг ички капсуласи оркали йуналиб, бош мия пустлогининг эшитув марказида якунланади. Эшиту маркази юкориги чакка пуштасида жойлашади. Пастки тепаликлардаг хужайралардан бош мия пустлогига толалар бормайди. Бу хужайр усимталари орка миянинг олдинги шохидаги харакат хужайралари билан богланади. Натижада келаётган товуш йуналишига мос равишд гавда мускулларининг харакати таъминланади. Шунинг учун тову тулкинлари кайси томондан келса, шу томонга бош ва гавда рефлектор бурилади. Бундан ташкари тепаликлардаги хужайра усимталар кузни харакатлантирувчи мускул нерв марказлари (III, IV, VI) в баъзи бошка бош мия нервлари(IX -X жуфт нервлар) билан алокад булади.

Download 0,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish