Марказий нерв системаси тугрисидаги умумий маълумотлар. М. Н. С. Нинг фило ва онтогенези. Орка мия анатомияси


Тери рецепторлари оркали буюмларнинг шаклини аниклай олиш утказувчи йуллари



Download 0,56 Mb.
bet17/56
Sana22.07.2022
Hajmi0,56 Mb.
#836488
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   56
Bog'liq
3-семестр-маъруза-матнлари

Тери рецепторлари оркали буюмларнинг шаклини аниклай олиш утказувчи йуллари
Бу утказувчи йуллар хам хамма сезувчи йуллар сингари уч нейронлидир.
I нейрон - хужайраси орка миянинг тугунларида жойлашган булиб, унинг ташки усимталари тери рецепторларида тугайди.
Марказий усимталари эса орка миянинг орка илдизлари таркибида - орка тизимчалар буйлаб йуналади ва узунчок миянинг нозик ва понасимон дасталари fasciculus gracilis et cuneatus таркибига киради.
Биринчи нейрон марказий усимталари узунчок миянинг нозик ва понасимон узаклари nucleus gracilis et cuneatus да якунланади.
II нейрон - хужайралари узунчок миянинг нозик ва понасимон узакларида жойлашади. Унинг усимталари карама-карши тарафга утиб кесишади. Иккинчи нейрон воролий куприги, мия оёклари оркали утиб курув буртигида якунланади.
III нейрон - курув буртигининг латерал узакларидан бошланиб, бош мия пустлогининг тепа булагидаги пушталарда якунланади.

Проприорецептив сезувчи утказувчи йуллар


Бу утказувчи йуллар оркали: бугимларнинг холати, мускул-ларнинг вазияти, гавданинг вибрацион тебраниши, ташки атмосфера босимининг таъсири ва одам вазнини сезиш кобилиятларини (гравитацион холатни) аниклаш мумкин. Хар бир кундаланг-таргил мускулларининг таркибида махсус рецепторлар жойлашади ва улар мускуллар харакат натижасида унинг шаклини узгаришини кайд этади. Шу каби рецепторлар бугим деворларида, фасция ва пайлар таркибида хам учрайди.
Натижада бу рецепторлар оркали гавданинг фазодаги холатини ва унинг узгаришини сезишимиз мумкин.

Проприоцептив утказувчи йуллар - чукур сезги утказувчи йуллари (Голль ва Бурдах йуллари).


Хамма сезувчи утказувчи йуллар сингари уч нейронли. I нейрон - хужайралари орка мия тугунида жойлашади. Бу хужайралар усимталарининг переферик тутамлари суякларда, бугимларда, фасцияларда, пайларда ва кундаланг таргил мускуллардаги проприорецепторларда якунланади. Биринчи нейрон хужайраларининг марказий усимталари эса орка миянинг орка илдизлари таркибида - орк тизимчалар буйлаб йуналиб узунчок миянинг нозик ва понасимон дасталари fasciculus gracilis et cuneatus ни ташкил этади (Голль в Бурдах тутамлари). Биринчи нейрон узунчок миядаги нозик ва понасимон узаклар nucleus gracilis et cuneatus да якунланади. Биринчи нейроннинг медиал тутамлари (Голль тутамлари) пастки 19 та сегментдан (дум, думгаза, бел ва кукракнинг 5 - 12 сегментларидан) таъсуротни кабул килса, латерал тизимча эса (Бурдах тутамлари) буйин ва кукракларнинг юкори сегментларидан таъсуротни кабул килади.

Download 0,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish