Марказий банк, унинг функционал тузилиши ва функциялари


Пул-кредит сиёсатининг икки йуналиши



Download 176 Kb.
bet2/9
Sana20.06.2022
Hajmi176 Kb.
#680337
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
1406025710 57507

Пул-кредит сиёсатининг икки йуналиши. Пул-кредит сиёсати икки йўналишда олиб борилиши мумкин. Биринчи йўналиш-кредит экспанцияси бўлиб, бу сиёсат пул-кредит эмиссиясини ра\батлантириш йўли билан олиб борилади, яъни ишлаб чи=ариш суръатлари тушиб кетган холда, конъюктурада ривожланишга эришиш мумкин. Иккинчи йуналиш-кредит рестрикция сиёсати бўлиб, у и=тисодий ўсиш даврида пул-кредит эмиссиясининг =ис=аришига асосланади. Марказий банк "тор" ва "кенг" маънода пул-кредит сиёсатини олиб бориши мумкин. "Тор" сиёсатда валюта бозорида инвестиция, хисоб ставкаси ва =ис=а муддатли кредитлар бўйича фоиз ставкаларига таъсир =илувчи бош=а инструментлар ёрдамида валюта курси ма=буллигига эришиш тушунилади. "Кенг" сиёсатда муомаладаги пул массасига таъсир =илиш ор=али инфляцияга =арши кураш олиб бориш тушунилади. Пул-кредит сиёсатининг халкаро жихатлари валюта курси, валюта резервлари ва тўлов баланси каби масалаларнинг ечимига =аратилган бўлади. Марказий банк рухсат этилган инструментлар ёрдамида пул муомаласини бош=ариб боради. Марказий банкнинг пул-кредит сиёсатининг асосий инструментлари бўлиб =уйидагилар хисобланади:
- минимал мажбурий резерв меъёрларини ўрнатиш:
- фоиз (дисконт) сиёсати,
- тижорат банкларини =айта молиялаштириш,
- очи= бозор сиёсати,
- таргетрлаш ва бош=алар.
Мажбурий резервлар. Муомаладаги пул массасининг хажмини, банкларнинг ликвидлилигини мувофи=лаштириш ва инфляция суръатларини тушунтириш ма=садида Марказий банк тижорат банклари учун мажбурий резервлар нормасини ўрнатиб бериш сиёсатини амалга оширади. Пул муомаласини мувофи=лаштиришнинг бу усули бирични бўлиб 1913 йилда А+Ш да =ўлланилган. Минимал захиралар бу тижорат банклари ресурсларининг марказий банкда мажбурий са=ланиши зарур бўлган =исмидир. Мажбурий резерв ми=дори тижорат банкининг йи\илган ресурсларига нисбатан фоизда белгиланади. Бу захира бевосита банкларнинг кредитлаш имкониятини чегараласа-да, уларнинг минимал ликвидлилигини тахминлаш омили бўлиши мумкин.
Минимал захира меъёри жам\арма турига, унинг хажмига, банкнинг жойлашиш ўрнига бо\лик бўлган холда турли мамлакатларда турлича бўлиши мумкин. Мавжуд манбалар шуни кўрсатадики, масалан, Японияда минимал резервлар ставкаси 2,5 фоизни: А+Шда 12 фоизни, Германияда-12,1 фоизни, Португалияда- 17 фоизни, Ўзбекистонда 20 фоизни ташкил =илади.
Марказий банк томонидан захира микдори баъзи бир омилларни хисобга олган холда узгартирилиши мумкин.
Марказий банкнинг хисоб(дисконт) сиёсатининг мохияти шундаки, у тижорат банклардан векселларни сотиб олади. Айтайлик, мол сотиб олувчи корхонанинг етказиб берилган мол( товар, хизмат ва х.к) ларнинг ха=ини тўлаш учун мабла\ етарли бўлмаса, у товар учун тўлашни маълум ва=т ўтгандан кейин амалга ошириши тў\рисида вексель бериши мумкин. Мол сотувчи корхонага пул мабла\лари зарур бўлган ва=тда у векселни тижорат банкига сотиши мумкин. Тижорат банки векселни сотиб олганда унда кўрсатилган суммадан кам суммага (маълум фоизушлаб колган холда) сотиб олади. Зарур бўлганда тижорат банки векселни марказий банкда хисобга =ўйиши мумкин. Бу холда марказий банк хам ўз фойдасига маълум фоиз-хисоб ставкаси ушлаб =олиши мумкин. Марказий банкнинг хисоб ставкаси турли давлатларда хар хил 5 фоиз дан 15 фоизгача бўлиши мумкин. Тижорат банклари векселларни сотиб олишда Марказий банкнинг хисоб ставкасига таянадилар. Марказий банкнинг хисоб ставкаси тижорат банклари ўрнатадиган хисоб ставканинг энг паст чегараси хисобланади. Одатда тижорат банкларининг хисоб ставкаси марказий банкнинг хисоб ставкасидан юкори (0,5 дан- 2 фоиз гача) бўлади.

Download 176 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish